Пчеле хоће слугу, а не господара

БИЈЕЉИНA - Семберски пчелари спадају у ред најбољих узгајивача пчела у Републици Српској и годишње произведу на десетине тона квалитетног меда. Поуздано се не зна колико има кошница у овој равници, али се претпоставља да их је више од двије хиљаде.

Пчелињак Милана Легиновића из села Међаша највећи је у овом крају, јер има близу двјеста друштава.

- Пчелари су вриједни људи и не вјерују у гатке, али има само једно неписано правило да никада не говоре тачан број кошница. Ко зна од када се то практикује, али ни ја не казујем колико тачно имам друштава, па кажем имам их више од 190 а мање од двјеста. Пчела хоће слугу, радника вриједног као што је и она сама, а неће господара - рекао је Милан Легиновић.

Овај пчелар је сав радни вијек провео као пословођа у бијељинским самопослугама, а пчеле је да почео гаји прије тридесетак година на наговор свога кума. Посао је кренуо добро, па му се у томе придружио и син, који сада, углавном, и брине о пчелама.

- Син ми је био основац када сам почео пчеларити. Заволио је овај посао и зато имамо успјеха. Ове године произвели смо четири тоне меда, али тешко иде са продајом. Долазе купци по десет или 20 килограма меда, али је то ситно, најбоље би било да имам великог купца који ће купити пола тоне или тону меда, али у садашњим приликама то је тешко - рекао је Милан.

Преко године номади са пчелама. Послије паше уљане репице и сунцокрета, 150 кошница вози на Романију, у близини Кнежине, а враћа их у јесен када се заврши паша на планини.

- Будућност пчеларења је у садњи медоносног биља. Око нашег пчелињака син је засадио више од хиљаду садница багрема, а спремамо се и да засадимо медоносно дрво еводију. Тако ће пчеле имати доста паше, а и мање ћемо се излагати трошковима приликом сељења пчела на Романију и на обронке Мајевице - објашњава Милан.

Пчелињак му је површине три дунума, окружен је шумарцима поред Дрине, па му не сметају ни вјетрови који дувају долином ове ријеке.

Правило је код овога пчелара да продаје мед који једу и његови укућани. Зато је и веома цијењен у овом крају. Упркос терету година и удаљености пчелињака од куће он свакодневно долази до својих пчела, обилази их, посједи, па опет сутра поново истом маршрутом.

Радови

Пчелар Милан Легиновић поставио је и ограду и заштитио кошнице од дивљачи и паса луталица.

- Пчелар увијек има посла. Током сезоне паше бринемо се о здрављу и исхрани пчела, а сада припремо сатне основе, правимо нове сандуке и све што је потребно за сљедећу сезону. Поред меда имамо и других производа од меда и пчела, а ускоро ћемо претопити сав восак - каже Легиновић.                                                                      

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.