Пажња највећи поклон

Скромна новчана помоћ и пригодни поклони уручени су мајкама погинулих бораца: Милки Ивељић и Милеви Панић, које живе у Љубији, варошици надомак Приједора, те Милеви Јуришић, која је настањена у приједорском приградском насељу Тукови...

ПРИЈЕДОР - Делегација Организације породица погинулих и заробљених бораца општине Приједор посјетила је јуче породице које су у протеклом рату изгубиле синове. Скромна новчана помоћ и пригодни поклони уручени су мајкама погинулих бораца: Милки Ивељић и Милеви Панић, које живе у Љубији, варошици надомак Приједора, те Милеви Јуришић, која је настањена у приједорском приградском насељу Тукови. - Немам ријечи да захвалим људима који нас нису заборавили - рекла је са сузама у очима Милка Ивељић, чији је син јединац Иво Бегић погинуо 1993. године на Градачцу. Држећи његову слику у руци, Милка подсјећа на предратне дане пуне среће, баш у Љубији, у којој је тада било далеко више живости и људи. Игром судбине, све се прекинуло те године, када је снајпером погођен њен син, који јој је, како каже, био узданица и њено највеће благо. Данас живи сама и за дан када ће јој доћи унука Маја, кћерка њеног Иве, која живи у Хрватској. Жели да бар у овој години коначно ријеши своје стамбено питање. Игром судбине Милева Панић је у протеклом рату изгубила два сина. Боро је погинуо такође на градачачком ратишту, 1992. године, а само двије године касније, несрећним случајем гине и други син Марко и са њим њен унук, који је имао само четири године. - Марко је дошао са ратишта накратко, свега неколико дана. Једну вече кренуо је у град и са собом повео малог Данијела и на пружном прелазу ударио их је воз - кроз сузе прича бака Милева и додаје да је од тада за њу живот престао. На своје тешке и тужне дане подсјетила је и Милева Јуришић, која сама и болесна живи у малој кућици у Туковима. Син Милован је имао 45 година када је, готово пред сам крај рата, погинуо у околини Дрвара. - Тек три године након погибије, уз помоћ анализа, успјели смо доћи до његових остатака и сахранити га - плачући говори ова бака, која вели да јој, поред болести, најтеже пада самоћа. Муж јој је умро прије тридесетак година, а она је остала да диже и школује дјецу. Има још два сина који живе у Хрватској и повремено је обиђу. Иза погинулог Милована остали су кћерка и син, унуци који јој наврате и помогну када нешто треба. Предсједник општинске Организације породица погинулих бораца Приједор Здравка Карлица истиче да редовно посјећују ове категорије. - Настојимо из наших фондова солидарности помоћи овим породицама, чути њихове проблеме и покушати их ријешити - рекла је Карлица и подсјетила да је у сталном контакту са надлежнима у општини, али и ресорним министарством, да би се коначно ријешила стамбена проблематика ове популације и обезбиједила већа инвалиднина за њих. Већ током сутрашњег дана о томе ће се разговарати са министром за рад и борачко-инвалидску заштиту у републичкој Влади Бошком Томићем. ¥ Д. БУЛИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.