Пава Балабан и Милева Згоњанин сваки дан обиђу гробове синова

ПРИЈЕДОР - Нема Приједорчанина који бар једном није срео двије старије жене у црнини, које свакодневно негдје журно иду, али мало ко зна да оне иду путем којим пркосе судбини.

Пава Балабан и Милева Згоњанин сваког дана већ пуних 13 година иду сваки дан на пет километара удаљено гробље Пашинац, гдје су им сахрањени синови Милан и Дамир. Било невријеме, мећава, љетна врелина или киша, ништа не може спријечити да обиђу хумке најмилијих.

- Једино нисам ишла када сам оперисала очи, а тих дана ме је више бољело то што не могу отићи на гроб сину него то што сам оперисана - прича Пава Балабан (70) која је у ратном вихору изгубила сина Милана. Нађен је без главе и то годину дана након погибије.

Судбина је хтјела да Милевин син Дамир Згоњанин, погине само неколико дана прије завршетка рата.

- Једино што нам је остало је да им гробове посјећујемо. Сваки дан одемо горе, очистимо око споменика, запалимо свијеће, посједимо и касно поподне идемо назад - прича  шездесетогодишња Милева.

Она каже да им ране због губитка синова не зарастају, да једнако боле као и првог дана.

- Можда нам још теже пада што се некако осјећамо остављенима, нико нас не посјећује, кад нешто и затражимо, кажу нисте у приоритету. Највише нас је забољело кад смо видјеле да смо готово на дну листе за додјелу неповратних средстава које би министарство требало да издвоји за породице погинулих, па често мислим да нисмо имале своје станове биле би на улици - каже кроз сузе Пава Балабан.

Заклетва

- Ми смо се заклеле на гробу и једна и друга да ћемо докле год будемо могле ићи сваки дан и ништа нас неће спријечити да тако и буде - каже Милева Згоњанин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.