Патријарх гарант јединства Цркве

БЕОГРAД - Нови патријарх Српске православне цркве, чији избор почиње данас у Српској патријаршији, мора бити гарант да различитости које постоје у Цркви неће угрозити или довести у питање њено јединство, изјавио је вјерски аналитичар Живица Туцић.

- Први међу епископима је онај који окупља, сабира, очински разуме и саветује, теши и радује се, али и мудро одлучује - рекао је Туцић, пренијеле су агенције.

Хришћански морал, рекао је он, има веома високе, али не и недостижне захтјеве према сваком вјернику, па и према поглавару цркве у чијој личности врлине треба да преовладају.

- Беспрекорности нема, мора постојати добра воља, живот који је узор у љубави, пожртвовању, подучавању, солидарности са немоћнима. Православна вера и нови поглавар СПЦ су ту да стишају страсти, посебно политичке, да унапреде међусобно уважавање и утичу на културу дијалога - сматра он.

Подсјетивши да су се претходних дана медији претежно бавили именима најизгледнијих кандидата иако је расположење у Епископату СПЦ непознато, он је рекао да је право питање - о коме је најмање било ријечи - каква би личност поглавара била најпогоднија за цркву и за друштво, чији је она дио.

Нови патријарх биће изабран жријебом, односно насумичним извлачењем цедуљице са именом једног од три кандидата који су ушли у најужи избор. За поглавара цркве могу бити бирани само епископи који најмање пет година управљају епархијом.  Сабор СПЦ има 45 чланова, а 37 епископа испуњавању услов да буду кандидовани за новог патријарха.  

Процедура налаже да тројицу кандидата тајним гласањем бира Сабор, чији су равноправни чланови сви митрополити и епископи како у Србији, тако и у свијету, и то током "Изборног сабора", за чији рад је потребно учешће најмање двије трећине чланова Светог архијерејског сабора. Име новог патријарха први ће сазнати епископ шабачки Лаврентије јер, према црквеним правилима, име изабраног прво чита најстарији по епископском стажу.  

Нови патријарх требало би да ступи на трон Светог Саве у недјељу, 24. јануара.

Српски патријарси у 20. вијеку

Димитрије (Павловић) 1920-1930. Тек послије његовог упокојења проглашен је јединствени Устав за цијелу СПЦ, припреман пуну деценију. Варнава (Росић) 1930-1937. Ујединио је Цркву, раније издијељену у шест разних подручја. Донио је Устав СПЦ са Спроведбеним наредбама. Гаврило (Дожић) 1938-1950. Упокојио се изненада, маја 1950. у Београду. Викентије (Проданов) 1950-1958. Упокојио се под загонетним околностима. Герман (Ђорић) 1958-1990. Упокојио се 1991. године и сахрањен је у храму Светог Марка у Београду.

Павле (Стојчевић) 1990-2009. Као епископ рашко-призренски устоличен у призренској Саборној цркви, у октобру 1957, када епископ Павле започиње велику обнову многих старих и порушених храмова, као и градњу нових. Био је омиљен у народу, а вјерници га сматрају живим свецем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.