Парох мостарски Радивоје Круљ: Радујмо се животу и туђој срећи

Радујмо се једни другима, радујмо се успјеху и срећи другога, радујмо се сваком тренутку живота и славимо живот, јер је Васкрс радост и живот.

Поручио је ово у свечаном васкршњем интервјуу за “Глас Српске” парох мостарски свештеник Радивоје Круљ.

* ГЛАС: Васкрс је празник побједе живота над смрћу, свјетлости над тамом. Колико је православни живаљ на овим просторима свјестан тога?

КРУЉ: Не само православни, него сваки човјек, ако хоћете и свако живо биће је створено за живот и тежи животу, али се сусреће са проблемом смрти. Господ Христос својом смрћу и васкрсењем рјешава тај проблем и побјеђује смрт и отвара пут у васкрсење и живот свима. То је срж наше вјере и они који су наизглед несвјесни ове истине дубоко у себи крију клицу њеног спознања.

* ГЛАС: Значај Васкрса тешко да се може описати ријечима. Колико је важна сама припрема за тај највећи дан у православној вјери, укључујући и вишенедјељни пост?

КРУЉ: Још је Адаму и Еви у рају дата заповијест о посту да не узимају са дрвета познања добра и зла. Они су својом наивношћу и обманом ђавола пали и прекршили ту заповијест окусивши тај плод који је у ствари био плод смртности. Тако је смртност нама овладала, али Бог није оставио своју творевину и човјека као цара творевине него је послао Сина Свога Јединороднога - Новог Адама који преко новог дрвета - Крста даје цијелог себе човјечанству и васкрсава из гроба да бисмо и ми са Њим саваскрсли. Ми се кроз вишенедјељни пост и читав низ великопосних богослужења спремамо да будемо Његови и да Њега кушамо и тако причасници вјечнога живота постанемо.

* ГЛАС: Да ли је, у поређењу са неким прошлим временима, данас другачије поимање Васкрса?

КРУЉ: Васкрс, као и Господ, је исти и јуче и данас и сутра!

* ГЛАС: Гдје је данас вјера? Стиче се утисак да се народ православни, условно речено, враћа Цркви?

КРУЉ: Хвала Богу, човјек није машина да би га програмирали и ставили у неке форме и оквире. Бог је човјеку дао слободу и потпуно је човјечно да падамо и да устајемо, да одлазимо и да се враћамо. Утисак, био позитиван или негативан, зна да превари. Битно је да се боримо и да тежимо животу, односно Христу, а та борба не може бити успјешна без вјере и покајања. Вјера - то су у ствари врата ка Богу.

* ГЛАС: Како очувати мир, љубав и јединство међу народом? Колика је улога Цркве у томе?

КРУЉ: То је мисија и проповијед Цркве. Васкрсли Господ нам је дао заповијест о међусобној љубави и рекао нам је да ће нас питати за оног другог: комшију, сродника, пријатеља, непријатеља, знанца, незнанца... Рекао нам је да је наш однос према њима у ствари наш однос према Њему.

* ГЛАС: Која је Ваша порука вјерницима поводом највећег хришћанског празника и која је, уопште, порука Васкрса?

КРУЉ: Радујмо се једни другима, радујмо се успјеху и срећи другога, радујмо се сваком тренутку живота и славимо живот јер је Васкрс радост и живот.

* ГЛАС: Какав је положај српског народа у ФБиХ? Колико имају простора да обиљежавају вјерске празнике и како дочекују Васкрс?

КРУЉ: Није нигдје лако, а нарочито Србима у ФБиХ, на Косову и Метохији, у Хрватској, Црној Гори, дијаспори..., али овом приликом нећемо о проблемима и недаћама којих и те како има, јер је Васкрс, а Васкршња црквена химна каже: Дан је Васкрсења, просвијетлимо се празником, једни друге загрлимо, рецимо браћо и онима који нас мрзе, опростимо све Васкрсењем...

* ГЛАС: Да ли сте задовољни стањем у Вашој парохији и обновом објеката?

КРУЉ: Задовољни јесмо, али може много, много боље, а  ако Бог да, трудићемо се да тако и буде.

Обичаји

* ГЛАС: Колико се, према Вашем мишљењу, православни вјерници данас придржавају обичаја?

КРУЉ: Моје шеснаестогодишње свештеничко искуство што се тиче обичаја је такво да могу тврдити да су обичаји велики проблем и изазов за Цркву јер људе одводе у погрешном правцу формализма и нецрквености. Обичаји су допринијели да имамо велики број номиналних вјерника који се у огромној већини “држе обичаја”. Тако имамо у резултатима пописа да су, на примјер, неки градови или државе 90 одсто  и више православни, а у суштини њих један одсто или чак мање живи литургијским животом и иде редовно у цркву. Зато препоручујем и људима савјетујем да се не придржавају обичаја који немају никакве везе са Црквом, него да упознају и сљедују Васкрслог Господа Христа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.