Панчићеву оморику крстили у српску

Сретен Митровић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Панчићеву оморику крстили у српску

Рогатица - Многи не знају да велики швајцарски град Цирих чува успомене на српске научнике који су "задужили" бројне генерације иза себе.

Прије свега, треба отићи на гробље Норјдхајм у којем је гроб и надгробно обиљежје прве супруге њемачког нобеловца Алберта Ајнштајна, Српкиње Милеве Марић. Милева је, пише на надгробном обиљежју, рођена 1875. у Тителу у Војводини, а умрла 1948. у Цириху. Споменик је "са поносом и љубављу" подигао српски народ, а освештан је 2004.

Иначе, Милева је једна од свега четири жене на свијету којој је до тада дозвољено да изучава техничке науке.

У циришком гробљу и једно дрво свједочи о Србима. Ријеч је о стаблу Панчићеве оморике коју Швајцарци, за разлику од нас, називају српска. Она, истина, још није достигла висину од 50 метара, али добро изгледа и вријеме је на њеној страни. Добила је име по српском ботаничару Јосифу Панчићу који је открио на планини Тари 1875. године, код села Заовине и Растишта. Као "живи фосил" свјетске флоре представља научну загонетку не само због њене изузетне љепоте, већ и због њених биолошких и других особина.

Иако има двије српске парохије, све до прије осам година Цирих није имао православну цркву. Богослужења су обављана у капели Свете Петке у згради Црквене општине или уз новчану накнаду у старокатоличким црквама. Залагањем угледних Срба у Циришком и околним кантонима, свештеника и бројних добротвора и вјерног народа, међу којима је предњачио Петроније - Леко Тејић, и то питање је ријешено. 

Купљено је земљиште са једном старом кућом и почела изградња цркве Успенија пресвете Богородице. Сам објекат архитектуром и висином, због ограничења у грађевинској дозволи, умногоме одступа од стандарда за цркве у отаџбини, па и старих цркава у самом Цириху. Али, зато је унутрашњост веома добро ријешена. У приземљу је простор за славе и друга окупљања вјерника, а на спрату простор за богослужење које обављају старјешина храма Мирослав Симљоновић, јереј Бранимир Петковић и ђакон Бране Сарић.

- Преузео сам обавезу фрескописања цијелог храма и на том плану, уз Божију помоћ и благослов владике Средњоевропске епархије  Иринеја,  већ сам далеко одмакао - истакао је прота Симљоновић, стручњак за иконографију.

Споменик Србима

У непосредној близини споменика Милеве Марић-Ајнштајн налази се још једно обиљежје Срба.

Ријеч је о око 2,5 метара високом обелиску на коме српском ћирилицом, као и на њемачком, француском и италијанском језику пише да је подигнут југословенским избјеглицама које су умрле у Швајцарској за вријеме и послије Другог свјетског рата са епитафом "И ти паде брате драги, нисам децо док вас траје".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.