Отворен Парк великана српског здравства

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Свечаним пресијецањем врпце градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, директор Болнице "Србија" Небојша Шешлија, бивши директор болнице Славко Ждрале и први министар здравља Драган Калинић отворили су данас Парк великана српског здравства у кругу ове болнице, у чију изградњу је уложено око 734.000 марака.

Међу бројним званицама и грађанима отварању је присуствовали и некадашњи директори и значајни здравствени радници пет здравствених установа које су радиле у ратним условима на подручју Српског Сарајева.

Након отварања, у централном дијелу  освештано је спомен-обиљежје у облику крста.

Овај парк изграђен је у част великанима српског здравства који су поднијели велику жртву у Одбрамбено-отаџбинском рату, а пројекат, чију је реализацију 2024. године започео и финансирао град Источно Сарајево, представља значајно спомен-обиљежје и уређен јавни простор.

Током Одбрамбено-отаџбинског рата на подручју тадашњег Српског Сарајева постојало је пет ратних болница, и то "Коран" на Палама, "Жица" у Блажују на подручју Српске Илиџе, болница Главног штаба Војске Републике Српске на Сокоцу, као и болнице "Касиндо" и "Ернест Грин" у Нахореву, у којима је пружено преко 700.000 услуга пацијенатима.

Након свечаног отварања овог Парка великана српског здравства Ћосић је рекао да је овај парк отворен у част оних који су још живи, али и оних који више нису међу живима а веома су заслужни за одбрану Републике Српске, лијечење рањеника и народа у ратним околностима и сада у поратним.

- Данас је овај парк добио једну врсту идентитета кроз освјештање крста и пуштање у рад дигиталног панела. Овим је тек започети давање идентитета овом парку јер ће људи који су до сада давали приједлоге то чинити и даље како би ову цјелину која представља допуну болнице „Србија“ учинили јединственом и посебном за Републику Српску- рекао је Ћосић и додао да је ово само база која ће се даље надограђивати.

Ћосић је оцијенио да је процес радова на Парку ишао тихо и непримјетно , те да је ово још једна садржајна цјелина у Источном Сарајево, те да је још једна коцкица стављена у мозаик са свим осталим.

Шешлија је констатовао да је оплемењен простор болнице „Србија“ овим спомеником за херојски чин здравствених радника сарајевско-романијске регије који су од 1 992. до 1 995. године пружали здравствену заштиту свим становницима у ратном вихору.

- Здравствени радници су у том периоду напустили здравствене установе у којима су радили, град у коме су живјели и прешли на простор гдје је било српско становништво већинско, а установе гдје су почињали радити личиле су више на све друго него на простор гдје су се пружала љекарска и здравствена заштита.Један од тих доктора је и први министар доктор Калинић који је донио одлуку о формирању и оснивању пет болница на подручју сарајевско-романијске регије и за свих тих пет болница , Болница „Србија“ чува традицију, а оне су се након рата сјединиле- рекао је Шешлија и захвалио Ћосићу који је помогао да се реализује идеја Мирослава Ђорема и изгради овај парк као знак сјећања на допринос здравствених радника.

Шешлија је напоменуо да велики број радника одлази због већих плата да ради у здравственим установама у Сарајеву, али да није ријеткост да се неки од њих враћају поново и напуштају град због истих националних околности због којих су га и почетком  рата напустили.

Ждрале је рекао   да је култура сјећања веома битна  и да се многе ствари које нису написане забораве.  

Ждрале је истакао да је ово мјесто сјећања, поноса и поштовања према здравственим радницима Сарајевско-романијске регије који су свој рад уградили у темеље Републике Српске.

Он је захвалио граду Источно Сарајево и градоначелнику за реализацију овог пројекта, истичући значај очувања културе сјећања.

- Данас смо овдје да одамо захвалност и онима који више нису међу нама, али и свима који су допринијели развоју здравства на овом подручју- истакао  је Ждрале.

Ждрале је нагласио да су медицински радници знањем успјели да направе готово немогуће ствари и подвиге и да ништа не би било могуће да нису дјеловали као тим.

Ждрале је навео да статистички подаци говоре да се резултати ратне хирургије у болницама Сарајевско-романијске регије не разликују од свјетских.

- Ништа нисмо заостали у погледу стручности од онога што се дешавало у Вијетнаму, Ираку, док смо у погледу логистике били много слабији- оцијенио је Ждрале.

Први министар здравства Републике Српске Драган Калинић подсјетио је да је то било доба великог ентузијазма и жртвовања.

- Овај споменик достојан је наших хероја у здравству, који су се жртвовали и предано радили на збрињавању нашег народа у тешким ратним временима- закључио је Калинић и додао да је ово у част оних који су живи и оних којих више нема, у част здравства.

Доктор Бориша Стојановић рекао је да су у ратном периоду од Требиња до Зворника постојале само три болнице, у Требињу, Фочи и Зворнику гдје се могла радити хируршка интервенција.

- Десетине хиљада удравствених услуга направиле су ове болнице које су у рату формиране, а 400 000 је направила болница Главног штаба. То се успјело даноноћним радом.Те ратне болнице задржале су становништво сарајевскороманијске регије  и задржале су становништво на овим просторима- рекао је Стојановић.

 Парк великана српског здравства,који је данас  отворен  у кругу Болнице „Србија“ у Источном Сарајеву,свједочи  као трајни подсјетник на значајну улогу медицинских радника у најтежим историјским раздобљима на простору Сарајевско-романијске регије.

Парк је изграђен као меморијални и едукативни простор посвећен генерацијама љекара, медицинског особља и свих здравствених радника који су од краја 19. вијека градили темеље здравства у Сарајеву и околини.

У централном дијелу парка налази се спомен-обиљежје у облику крста, док интерактивни дигитални панели доносе историјске податке о ратним болницама Српског Сарајева, здравственим радницима, као и статистички подаци о броју хоспитализованих рањеника и цивила.

Пројекат обухвата и савремено уређење простора кроз постављање урбаног мобилијара чиме је формирана функционална и естетски јединствена цјелина.

Централни простор замишљен је као вишенамјенски, који поред пјешачких комуникација омогућава и различите садржаје, чиме парк добија шири друштвени и едукативни значај.

У оквиру парка планирано је и постављање бисти истакнутих љекара и медицинских стручњака, чиме ће бити трајно обиљежен њихов допринос развоју здравства од 19. до 21. вијека.

Овај парк подигнут је у част великана српског здравства, који су у Одбрамбено-отаџбинском рату, вођени хуманошћу и позивом да спасавају животе, поднијели немјерљиву жртву, остављајући иза себе трајно свједочанство пожртвованости и човјечности.

Коријени организованог здравства на овом подручју везују се за оснивање првих санаторијума и борбу против заразних болести, посебно туберкулозе. Један од најзначајнијих тренутака био је оснивање санаторијума у Касиндолу 1921. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.