Отпад бадава, рециклажа на издисају

БАЊАЛУКА - Ниске цијене на берзи, изостанак подстицаја и слаба примарна селекција отпада довели су сектор откупа и рециклаже у Републици Српској на ивицу одрживости, упозоравају у предузећима које се баве сакупљањем секундарних сировина.

Без јасних економских подстицаја и подршке, истичу, рециклажни сектор тешко може пратити европске стандарде, а опстанак фирми које се баве овим послом, све више зависи од извоза.

Директорица "Призма комерца" из Бањалуке Сузана Мајсторовић истакла је за "Глас" да готово комплетан откупљени метал завршава у иностранству.

- Од метала који ми откупљујемо 99,9 одсто иде за извоз. Оно мало што остане, испоручујемо ливници "Ливар" - казала је Мајсторовићева истичући да су цијене углавном берзанске и уговарају се на мјесечном нивоу.

Као највећи изазов у пословању у овој откупној станици наводе нестабилност тржишта која је из године у годину све већа.

- Једна је цијена је кад се роба купи, а ако се не успије одмах пласирати, већ сљедећег тренутка може бити друга. Тешка је ово бранша и пролази кроз "иглене уши", као и већина других данас - истакла је Мајсторовићева.

Према њеним ријечима, сировину за откуп доносе и грађани и привредни субјекти, посебно фирме из Прњавора, Сарајева и Добоја које се баве производњом и имају индустријски отпад.

Слично стање на тржишту потврђује и директор бијељинске фирме "Промал А. Б." Борис Малиновић која се бави откупом папира, фолије, ПЕТ амбалаже и стакла.

- Немамо никакве подстицаје. Све зависи искључиво од тржишних кретања, а цијене откупа знатно су ниже него раније. Вриједност папира раније је била око 15 до 20 фенинга по килограму, односно 100 до 150 марака по тони - појаснио је Малиновић и додао да је то сада симболичних 20 до 40 КМ по тони.

Додаје да у таквим условима веома тешко пословати и да једва покривају трошкове радника. Када је ријеч о грађанима, каже да постоји одређени ниво еколошке свијести, али да она још није на нивоу европских земаља.

- Има оних који довозе отпад због еколошке свијести, а има и оних који желе да га наплате. Ипак, то још није на нивоу Европе. Треба радити на томе да се отпад рециклира независно од цијене - истиче Малиновић.

Ово предузеће, каже, већином сарађује са правним лицима широм Посавине и Брчко дистрикта, имају своја возила и пресе, постављају контејнере код партнера, након чега се отпад транспортује, сортира и пласира у фабрике у БиХ, региону и Европској унији.

У компанији "Kappa Star Recycling BiH", која послује у Источном Сарајеву, Бањалуци и Бијељини истичу да је стање на тржишту отпада у Српској системски неуређено.

- Код нас примарна селекција отпада у домаћинствима практично није организована. У односу на Србију и Хрватску, немамо никакву подршку са највишег нивоа, нити субвенције, иако ми који се бавимо овим послом директно смањујемо количину отпада на депонијама - рекао је за "Глас" директор ове компаније Горан Савић.

Земље у окружењу, услугу преузимања и рециклаже отпада наплаћују, док се код нас, како каже, дешава супротно.

- Ми фактички плаћамо да бисмо добили папир. У другим државама се наплаћује услугу преузимања и збрињавања отпада - истиче Савић.

Додаје да су количине које доносе физичка лица занемарљиве, јер грађани немају економски мотив.

- Грађани морају имати неки бенефит и бити анимирани да би скупљали или раздвајали отпад. Било би добро да комунално предузеће смањи накнаду за 30 одсто онима који врше примарну селекцију, а повећа је онима који не одвајају отпад, онда би систем профункционисао. Овако, без казни и подстицаја, нема резултата - сматра Савић.

Према његовим процјенама, у Републици Српској и БиХ укупно се у рециклажу издвоји свега пет до шест одсто комуналног отпада, док је у Србији тај проценат знатно већи. Највећи дио прикупљеног отпада, истиче Савић, извозе у Србију, око 70 одсто, док је дио тржишта отворен и према Турској, посебно Истанбулу, као и Аустрији.

• БОРБА ЗА ОПСТАНАК

Борис Малиновић истакао је да се боре за опстанак, те да је тренутна ситуација са откупом веома лоша.

- Једна од фабрика у Хрватској је стала, а цијене су пале на међународном тржишту, будући да је ријеч о берзанској роби. Папир је сада баш ниско на берзама, тако да је велика борба и тешко је пословати - казао је Малиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.