Otpad badava, reciklaža na izdisaju

BANjALUKA - Niske cijene na berzi, izostanak podsticaja i slaba primarna selekcija otpada doveli su sektor otkupa i reciklaže u Republici Srpskoj na ivicu održivosti, upozoravaju u preduzećima koje se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina.

Bez jasnih ekonomskih podsticaja i podrške, ističu, reciklažni sektor teško može pratiti evropske standarde, a opstanak firmi koje se bave ovim poslom, sve više zavisi od izvoza.

Direktorica "Prizma komerca" iz Banjaluke Suzana Majstorović istakla je za "Glas" da gotovo kompletan otkupljeni metal završava u inostranstvu.

- Od metala koji mi otkupljujemo 99,9 odsto ide za izvoz. Ono malo što ostane, isporučujemo livnici "Livar" - kazala je Majstorovićeva ističući da su cijene uglavnom berzanske i ugovaraju se na mjesečnom nivou.

Kao najveći izazov u poslovanju u ovoj otkupnoj stanici navode nestabilnost tržišta koja je iz godine u godinu sve veća.

- Jedna je cijena je kad se roba kupi, a ako se ne uspije odmah plasirati, već sljedećeg trenutka može biti druga. Teška je ovo branša i prolazi kroz "iglene uši", kao i većina drugih danas - istakla je Majstorovićeva.

Prema njenim riječima, sirovinu za otkup donose i građani i privredni subjekti, posebno firme iz Prnjavora, Sarajeva i Doboja koje se bave proizvodnjom i imaju industrijski otpad.

Slično stanje na tržištu potvrđuje i direktor bijeljinske firme "Promal A. B." Boris Malinović koja se bavi otkupom papira, folije, PET ambalaže i stakla.

- Nemamo nikakve podsticaje. Sve zavisi isključivo od tržišnih kretanja, a cijene otkupa znatno su niže nego ranije. Vrijednost papira ranije je bila oko 15 do 20 feninga po kilogramu, odnosno 100 do 150 maraka po toni - pojasnio je Malinović i dodao da je to sada simboličnih 20 do 40 KM po toni.

Dodaje da u takvim uslovima veoma teško poslovati i da jedva pokrivaju troškove radnika. Kada je riječ o građanima, kaže da postoji određeni nivo ekološke svijesti, ali da ona još nije na nivou evropskih zemalja.

- Ima onih koji dovoze otpad zbog ekološke svijesti, a ima i onih koji žele da ga naplate. Ipak, to još nije na nivou Evrope. Treba raditi na tome da se otpad reciklira nezavisno od cijene - ističe Malinović.

Ovo preduzeće, kaže, većinom sarađuje sa pravnim licima širom Posavine i Brčko distrikta, imaju svoja vozila i prese, postavljaju kontejnere kod partnera, nakon čega se otpad transportuje, sortira i plasira u fabrike u BiH, regionu i Evropskoj uniji.

U kompaniji "Kappa Star Recycling BiH", koja posluje u Istočnom Sarajevu, Banjaluci i Bijeljini ističu da je stanje na tržištu otpada u Srpskoj sistemski neuređeno.

- Kod nas primarna selekcija otpada u domaćinstvima praktično nije organizovana. U odnosu na Srbiju i Hrvatsku, nemamo nikakvu podršku sa najvišeg nivoa, niti subvencije, iako mi koji se bavimo ovim poslom direktno smanjujemo količinu otpada na deponijama - rekao je za "Glas" direktor ove kompanije Goran Savić.

Zemlje u okruženju, uslugu preuzimanja i reciklaže otpada naplaćuju, dok se kod nas, kako kaže, dešava suprotno.

- Mi faktički plaćamo da bismo dobili papir. U drugim državama se naplaćuje uslugu preuzimanja i zbrinjavanja otpada - ističe Savić.

Dodaje da su količine koje donose fizička lica zanemarljive, jer građani nemaju ekonomski motiv.

- Građani moraju imati neki benefit i biti animirani da bi skupljali ili razdvajali otpad. Bilo bi dobro da komunalno preduzeće smanji naknadu za 30 odsto onima koji vrše primarnu selekciju, a poveća je onima koji ne odvajaju otpad, onda bi sistem profunkcionisao. Ovako, bez kazni i podsticaja, nema rezultata - smatra Savić.

Prema njegovim procjenama, u Republici Srpskoj i BiH ukupno se u reciklažu izdvoji svega pet do šest odsto komunalnog otpada, dok je u Srbiji taj procenat znatno veći. Najveći dio prikupljenog otpada, ističe Savić, izvoze u Srbiju, oko 70 odsto, dok je dio tržišta otvoren i prema Turskoj, posebno Istanbulu, kao i Austriji.

• BORBA ZA OPSTANAK

Boris Malinović istakao je da se bore za opstanak, te da je trenutna situacija sa otkupom veoma loša.

- Jedna od fabrika u Hrvatskoj je stala, a cijene su pale na međunarodnom tržištu, budući da je riječ o berzanskoj robi. Papir je sada baš nisko na berzama, tako da je velika borba i teško je poslovati - kazao je Malinović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.