Оставио возове због умјетности

Као механичар телекомуникационих уређаја био је запослен у "Жељезницама РС" све до почетка рата, а послије се окренуо фирмописачкој дјелатности, сликарству, вајарству, изради минијатурних ракијских казана...

ДОБОЈ - Добојлија Миленко Божић по занимању је механичар телекомуникационих уређаја, али по томе га мало ко зна. Познат је свима као умјетничка душа, јер се, као угледни фирмописац, углавном бави сликарством и вајарством. И док је био запослен у "Жељезницама Републике Српске" и радио на обнови и уградњи нових телекомуникационих уређаја за вођење возова на прузи Врпоље - Сарајево, Миленко је често држао кист у руци, али све више се "везивао" и за гипс, земљу и вајао многе ликове. То његово интересовање за ову врсту умјетности, али и таленат који је исказивао, помогло му је у протеклом рату да преживи. - Премда сам, без лажне скромности, стекао статус доброг мајстора, морао сам једноставно да мијењам занимање. "Жељезница" је "стала", телекомандни уређаји су уништени и ја сам остао без посла. Латио сам се тада гипса и почео да израђујем грбове Републике Српске. Израдио сам на стотине одливака са орловима, а сликао сам и иконе и на тај начин сам практично прехрањивао породицу - испричао је Божић. Током рата једно вријеме био је на радној обавези као фирмописац и то ће за њега бити животни преокрет. - Рудо Глазер, старији човјек, који се разумије у то занимање, савјетовао ми је да се тиме бавим и да бих од тога могао добро да живим. Послушао сам га и послије рата отворио сам породичну фирму у којој раде моја кћерка и син. Радимо графичке послове и практично живимо од неке врсте примијењене умјетности - објаснио је Божић. У радионици често слика и то га, каже, опушта. - Одлутам мало у свој свијет умјетности. На платно преносим стару архитектуру, рушевине, брвнаре. Урадим и понеки портрет неког од чланова породице. Портрет мајке сам завршио, а при крају је и портрет сина - признао је Божић. Као сликар аматер учествовао је на више заједничких изложби у Добоју, Београду, Новом Саду, Винковцима, Книну... Ради гравирање у бакру и неким другим материјалима. И даље прави грбове, али сада градова. Ипак, у посљедњих неколико година највише успјеха имао је са израдом минијатурних казана за печење ракије, који су, такође, мала умјетничка дјела. Јер, много труда, знања и умјешности је потребно да се направи казан од једног литра из којег потече "мученица". Такве казане излаже на сајмовима мале привреде и око његовог штанда углавном је највећа гужва. На лицу мјеста, за петнаестак минута од литра кома потекне децилитар изузетно јаке ракије која се у сласт испија. - Да направим казан од једног или два литра, потребно ми је 150 часова чистог кујунџијског рада са чекићем, маказама, ручног рада који једино нарушава употреба електричне бушилице. Жеља ми је да се бавим искључиво израдом казана, да направим серију различитих типова: нишког, врањског, влашког, подравског и овог из наших крајева. У ту авантуру упустио бих се да имам неки сигурнији извор прихода - наглашава Божић. С. ПУХAЛО Изложба Миленко Божић признаје да израђује скулптуре и од коријења, жила, пањева. Нађе у шуми, на примјер, комад жира и претвори га у неки сасвим другачији облик. Малом обрадом од њега, објашњава он, настану срна, лане, пас, сова или нека друга животиња. Нада се да ће од тих, али и осталих скулптура, слика, икона, ракијских казана направити изложбу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.