Осигурање пред дигиталним заокретом: Online полисе и AI мијењају тржиште

Осигуравајућа друштва у Републици Српској све више пребацују производе на дигиталне платформе, док нове генерације клијената очекују да онлине уговоре осигурање и пријаве штету. Истовремено, вјештачка интелигенција улази у процесе осигуравача, посебно у процјену ризика, али ће коначна одлука и даље остати на човјеку.

„Нове генерације клијената захтијевају уговарање осигурања и рјешавање штета путем савремених онлине апликација“, каже Синиша Куртеш, члан Удружења друштава за осигурање Републике Српске.

Друштва су већ покренула онлине производе попут путног здравственог осигурања, асистенције у кући, асистенције на путу и осигурања стана.

Међутим, највећи и најмасовнији производ, аутоодговорност (АО), још нема могућност потпуног онлине уговарања због регулаторних ограничења.

„Друштва за осигурање су покренула иницијативу за измјену одређених подзаконских аката како би се омогућило, по узору на развијене земље, да се и АО полиса закључује онлине, и да је као такву прихватају све релевантне институције у систему, МУП, Пореска управа, пословне банке и остали“, наводи Куртеш.

Директорица Агенције за осигурање Републике Српске Драженка Јањанин дигитализацију види и као прилику за развој животног и имовинског осигурања, који на тржишту и даље имају простор за раст.

„Већа заступљеност животних и имовинских осигурања захтијева већу финансијску писменост и свијест грађана о значају осигурања, али и развој производа који одговарају стварним потребама становништва и привреде“, наводи Јањанин.

Према њеној оцјени, посебно су важни производи прилагођени дигиталној продаји, који би осигурање учинили доступнијим, једноставнијим и прилагођеним навикама савремених корисника.

На развој тржишта, међутим, утичу и демографска и економска кретања, због чега дигитализација сама по себи није довољна за повећање осигураности становништва.

Дигитализација аутоодговорности као примјер

Управо је аутоодговорност примјер како се дигитализација, регулаторне промјене и потребе тржишта преплићу, што је једна од тема и овогодишње пете конференције Дани осигурања Републике Српске (ДОРС 2026), која се 7. и 8. октобра одржава у Бањaлуци.

Куртеш подсјећа да је на првом ДОРС-у 2022. године покренута иницијатива за дигитализацију аутоосигурања, што су надлежне институције препознале као дио рјешења, а друштва за осигурање реализовала у рекордном року.

„То је дало вишеструке, позитивне ефекте по финансијско стање друштава за осигурање,“ наводи Куртеш.

Јањанин ДОРС види као мјесто на којем се сусрећу регулатор, индустрија и други учесници тржишта.

„У том смислу, ДОРС је веома значајан јер на једном мјесту окупља струку, регулатора и друге учеснике на тржишту осигурања. То је прилика да размијенимо искуства, отворимо важна питања и сагледамо нове идеје и правце развоја тржишта осигурања“, каже Јањанин.

Куртеш очекује да и пети ДОРС буде платформа на којој се покрећу иницијативе за измјене закона и подзаконских аката, као и размјена позитивних искустава о успјешним праксама у регионалној и свјетској индустрији осигурања, а све у циљу све квалитетније и шире заштите осигураника, побољшања финансијског положаја друштава за осигурање, те позитивног утицаја на тржиште капитала.

AI улази у осигурање

Сљедећу велику промјену доноси вјештачка интелигенција.

Куртеш њену примјену види кроз три подручја: убрзање процеса у самим друштвима за осигурање, развој платформи за продавце у осигурању, односно преузимаче ризика, и однос са осигураницима.

„Најосјетљивија примјена AI, али и најкориснија, јесте у самој процјени преузимања ризика у осигурању, гдје AI засигурно може помоћи, али је ипак на човјеку да донесе адекватну одлуку“, каже Куртеш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.