Општине ›заратиле‹ због сеоске међе

Драгана Келеч
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Општине ›заратиле‹ због сеоске међе

Козарска Дубица - Док јесење сунце обасјава златна поља кукуруза који мјештани Читлука, Бабинца, Бачвана, Стригове и Доње Слабиње мирно спремају за хладне дане, руководства Козарске Дубице и Костајнице воде "рат", јер се послије 50 година поново наметнуло питање чија су та села и коме треба да се припоје.

Духове у двије комшијске општине које су уско повезане, како географски, тако и становништвом у селима које гравитира и једној и другој, узнемирио је начелник Костајнице Драго Бундало, који је љетос упутио иницијативу предсједнику РС Милораду Додику. Бундало тражи да се ова села, која административно припадају Козарској Дубици, припоје његовој локалној заједници. Каже да не тражи ништа туђе, већ само да се општини врати оно што је и било њено до 1963. године.

- Људи из ових села некада давно су говорили: "Када идемо на сајам у Костајницу, сунце нас грије у леђа, кад се враћамо из Костајнице, опет грије у леђа, а кад идемо у Козарску Дубицу, туче у очи" - описује разлоге своје иницијативе Бундало. Тврди и да ће Костајница сигурно више улагати у инфраструктуру ових села и да ће пронаћи начин да их Костајница добије. Наглашава да је иницијатива на даље поступање прослијеђена и у Министарство управе и локалне самоуправе.

Прије неколико дана одборници Скупштине општине Козарска Дубица једногласно су одбацили ову иницијативу, а начелник Миле Злојутро категорично одбија било какву могућност да њихова села дају Костајници.

- Никако нећемо одустати од ових села, јер то угрожава наше интересе - поручио је Злојутро.

Екипа "Гласа Српске" упутила се у ова села како би из прве руке сазнала шта о свему мисле они који су у овој причи и најбитнији, а то су становници.

Идући уз Уну из Козарске Дубице прво се стиже у Бабинац. На степеницама испред једне куће затекли смо Милку Миљковић.

- Радије идем у Костајницу него у Дубицу. Ближе ми је, вала - каже кратко Милка и слијежући раменима одлази за својим послом - да просије брашно како би умијесила хљеб.

Слично мисли и њена комшиница Милка Кукрик.

- Ваљда нам је боља Костајница, јер је ближа - довикује и ова Милка, док смирује псе Меду и Путина.

Кренули смо у Бачване. Гурајући уз улицу зарђала колица са неколико клипова кукуруза које је Уна шест пута ове године плавила и оставила на њима видљиву штету, срдачно нас је још издалека поздравила седамдесетпетогодишња Анђелка Злокапа. Ова чила бакица цијели живот провела је у Бачванима и каже да памти када су прије 50 година ова села припадала Костајници, као и кад су их вратили Козарској Дубици. Каже да јој је и сада као и тада сасвим свеједно чији су јер је, вели, сељанима исто - ни боље ни горе.

- Знаш, миле мој, некада се за сваку потврду ишло за Нови… Пјешице. Или коњским колима. Нисмо имали превоза, а немамо га ни данаске. Народ је тад затражио да будемо у Козарској Дубици и ево… туде смо. Ко, веле, биће нам ближе и боље, али исто је то, миле мој, све је исто - прича бака Анђелка док блатњаве руке брише о прегачу, а потом поправља мараму и од сунца се заклања.

Утом је трактором стигао и њен комшија Бране Марјановић да би јој превезао оно мало кукуруза који је успио да побиједи поплаве. Он, опет, вели да му је милија Костајница, јер је тамо ишао у школу.

- Љекару идем у Козарску Дубицу, а у трговину се возим до Костајнице, гдје сам провео и школске дане - казао је Марјановић и затим нас упутио пречицом до Доње Слабиње. Још са пута угледали смо старину Николу Балабана како гази орање и жмиркајући пред сунчевим зрацима премјерава бразде.

- За вријеме турске владавине били смо у Костајници, па у Дубици. Бацани смо горе-доље више пута. Јеночке су нас хтјели и политички окривити што смо хтјели остати у Костајници. Чак су и мене позивали на одговорност - рекао нам је када смо га упитали за иницијативу.

Зато каже да је овог пута уздржан па се не изјашњава.

- Нећу више да се петљам око међа - закључује Балабан.

Референдум

Становници пет села око којих се "ломе копља" између Костајнице и Козарске Дубице поручују да би најбоље било да се распише референдум и да тако народ одлучи гдје му је боље.

- Ова наша села броје око 2.000 људи и најпаметније је да се на референдуму одлучи која општина треба да добије територију - рекли су Видосава и Мирослав Кондић из Доње Слабиње. За референдум је и Миодраг Слијепац из Читлука јер, како каже, народ треба да се пита.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.