Омер Бранковић: Куће и грађевински материјал за незбринуте

Неријешено стамбено питање један је од основних проблема расељених породица, будући да у БиХ још увијек није обновљено више од 145.000 објеката, а да око 50.000 породица чека обнову ради повратка у ранија мјеста живљења.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао, министар за избјеглице и расељена лица у Влади Републике Српске Омер Бранковић.

* ГЛAС: Колико у БиХ има необновљених објеката и колико породица чека на обнову?

БРAНКОВИЋ: Неријешено стамбено питање један је од основних проблема расељених породица, будући да је у БиХ још увијек необновљено преко 145.000 објеката, а да око 50.000 породица чека обнову ради повратка у ранија мјеста живљења. Најчешћи вид помоћи коју Министарство за избјеглице и расељена лица даје за обнову и реконструкцију јесте додјела грађевинског материјала и стимулативних средстава и уградњу. Ове године смо у рекордном року потписали уговоре са добављачима грађевинског материјала. Испорука грађевинског материјала обавља се у 22 општине Федерације БиХ за 106 корисника српске националности, а у 35 општина Републике Српске за 88 интерно расељене породице и 110 породица бошњачке и хрватске националности. У Трнову, Рогатици и Сребреници за десет породица гради се куће по систему кључ у руке, а за 51 породицу у току је додјела новчане помоћи. У општини Чајниче је извршена примопредаја изведених радова на санацији 17 стамбених објеката у оквиру ЦЕБ пројекта.

* ГЛAС: Колико се пажње посвећује колективним смјештајима и колико још има корисника оваквог вида смјештаја?

БРAНКОВИЋ: Један од приоритета је збрињавање 643 породице које живе у колективном смјештају. Нашим општинским одсјецима је наложено да најмање два пута мјесечно обилазе ове објекте. Захваљујући томе интервенисали смо у отклањању уочених кварова. Рецимо, у Приједору су у току радови на канализационој мрежи, у Источном Сарајеву на санацији кровне конструкције, у Добоју и Требињу отклоњени су кварови на водоводној мрежи. Закључен је уговор са општином Соколац о суфинансирању Програма активности на обезбјеђењу бољих услова становања у објектима алтернативног смјештаја "Камп Соколац", за двије породице које су биле смјештене у објекту "Стара школа" у Котор Вароши Министарство је суфинансирало њихов трајни смјештај. У сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите, те представницима Владе одржан је састанак са директорима Социјално-геријатријског центра Бања Лука, Дома пензионера у Требињу и Дома за пензионере и стара лица у Приједору. До краја године у ове објекте могуће је смјестити још 85 корисника: у Дому пензионера у Требињу 45, а у Социјално геријатријском центру Бања Лука 40 лица. Међутим, тренутно су у Центру Бања Лука слободне двокреветне собе за покретне особе. Зато је смјештај нових корисника у ове институције могућ средином идуће године, након завршетка радова на санацији објеката у Приједору и Требињу. Тиме ће се створити услови за све особе које су изразиле жељу за смјештајем у ове институције. За оне који су започели изградњу објеката у садашњем мјесту боравка Републике Српске припрема се обилазак објеката ради утврђивања степена изграђености и потребна помоћ за завршетак изградње, Министарство за избјеглице и расељена лица је остварило контакте са градском управом Бања Лука и седамнаест општина ради сагледавања њихових могућности у пружању помоћи породицама које траже трајно стамбено збрињавање у Српској. Општине би требало да обезбиједе локацију, пројектно-техничку документацију и инфраструктуру за изградњу стамбеног објекта са више станова у које би се уселила лица из колективних видова алтернативног смјештаја.

* ГЛAС: У ком смислу се реализују пројекти одрживог повратка?

БРAНКОВИЋ: Средства предвиђена за ове намјене реализују се у складу са Процедуром о одабиру корисника средстава за потребе одрживог повратка. Помоћ се састоји у додјели мотокултиватора, пластеника и сушара за сушење воћа, поврћа, гљива и љековитог биља, обнови вјерских и инфраструктурних објеката, обнови Домова културе као и кроз подршку малим предузећима и додјелу индивидуалне финансијске помоћи за покретање малих бизниса. У посљедњих мјесец дана подијељено је 45 пластеника и шеснаест сушара, помогнута је обнова петнаест вјерских објеката, седам инфраструктурних пројеката и једног Дома културе, подржана су два мала предузећа, 30 породица је добило финансијску помоћ за покретање малих бизниса. До краја године реализоваће се испорука 100 мотокултиватора и преостале помоћи.

* ГЛAС: Потписани су уговори са општинама и одабраним извођачима за обнову и изградњу инфраструктуре. У којим општинама?

БРAНКОВИЋ: Уговорено је асфалтирање локалних путева и игралишта у мјесним заједницама у општини Зворник и Нови Град. Остварена је понуда за радове на асфалтирању дионице локалног пута у Невесињу, Добоју, Берковићима, затим за санацију и реконструкцију крова у Дрвару, уличну расвјету у Зворнику, асфалтирање локалног пута у Бијељини и Сребреници. Са општином Бијељина потписан је уговор о суфинансирању изградње водовода. У сарадњи са општином Приједор гради се главни колектор фекалне канализације, реконструкција канализационе мреже у избјегличким насељима. Ово су само неке активности које је Министарство реализовало у протеклом мјесецу, а  дјелујемо на скоро цијелом подручју Српске и да су пројекти разноврсни, превасходно због тога што уважавамо потребе и приоритете локалних заједница.

* ГЛAС: Примјена пројеката чији је носилац Развојни програм Уједињених нација је у току. Како напредује њихова реализација?

БРAНКОВИЋ: Консултанти за развој УНДП-ија раде на имплементацији пројеката СУТРA И, СУТРA ИИ и СУТРA ИИИ, који се реализују путем Фонда за повратак БиХ, а Министарство за избјеглице и расељена лица дјелимично учествује у финансирању ових пројеката. Програм развоја региона Горње Подриње  фокусиран је на најугроженије категорије становништва и проводи се у Фочи, Чајничу, Устипрачи и Калиновику у РС, као и у Горажду и Устиколини у ФБиХ. Уговором о подјели трошкова између Владе РС и УНДП, дефинисана је обавеза финансирања "Програм развоја региона Горње Подриње" са укупним предвиђеним буyетом од око 14.973.000,00 УСД, од чега је учешће Владе РС у финансирању овог пројекта 1.500.000,00 УСД.  До краја ове године реализоваће се пројекти праксе добре управе, ревитализације локалне привреде, одрживог економског повратка путем стварања шанси за запошљавање и бољег коришћења физичког, људског и социјалног капитала, санације јавне инфраструктуре, ублажавања тешких услова и смањење степена угрожености путем побољшаних транспортних веза, бољег приступа комуналним услугама и обнови стамбеног фонда.

* ГЛAС: Министарство учествује у раду Комисије за избјеглице и расељена лица. За 2008. годину распоређена су средства у износу од 38,8 милиона. На који начин?

БРAНКОВИЋ: Aктуелно објављивање јавних позива избјеглицама из БиХ, расељеним лицима у БиХ и повратницима да поднесу пријаву за добијање помоћи за реконструкцију стамбених јединица. У ту сврху  издвојено је 21,8 милиона КМ и то 10.775.000 КМ за општине у Федерацији БиХ, 10.275.000 КМ за општине у РС и 750.000 КМ за Брчко дистрикт БиХ. Пројекат се проводи у 28 општина Федерације БиХ, 27 општина у Српској и у Брчко дистрикту БиХ. До сада су у већини општина објављени јавни позиви. Јавни оглас за пријављивање заинтересованих корисника до сада није расписала само општина Добретић. На објављени огласи укупно је аплицирало 1.969 породица, од којих 953 задовољава опште критерије за пријаву док су за 1.016 апликација општинске Комисије за одабир затражиле допуну података.

Фонд за повратак

* ГЛAС: Да ли неисплаћивање новца из ФБиХ Фонду за повратак за 2007. годину доводи у питање пројекте повратка и обнове?

БРAНКОВИЋ: Прошлогодишњи дуг федералног Министарства би могао да утиче на рад Фонда и Комисије, посебно уколико се дуг за 2007. годину и планирани новац за 2008. годину не уплати до краја године, јер су одлукама Комисије за 2008. годину већ распоређена средства од 38.800.000 марака за различите пројекте повратка. Према Споразуму нико од потписника не може уплаћивати новац за ову годину, док се не измире дугови из прошле године. Из тога проистиче да у текућој години нема прилива средстава у Фонд.

Aнекс 7.

* ГЛАС: Колико је РС омогућила примјену Aнкеса 7

БРAНКОВИЋ: РС је имплементирала имовинске законе у 99,5 одсто случајева. Поднесено је више од 145.000 захтјева за поврат, а од тога 31.000 за поврат друштвених станова, док је остало за поврат имовине. Око 50. 000 захтјева се односило на уништену имовину. Око 96.000 захтјева смо ријешили на тај начин што су се из стамбених јединица морали иселити привремени корисници, а у алтернативним смјештајима имамо још 5.216 породица. Са аспекта враћене имовине која није девастирана омогућен је повратак свима који то желе. ФБиХ је ријешила поврат у истом проценту као и РС. Осталих 0,5 одсто неријешених захтјева су предмет рјешавања код надлежних судова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.