Олуја и град усјеве сравнили са земљом

Aљоша Љубојевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Олуја и град усјеве сравнили са земљом

Бијељина - Град величине ораха и олујно невријеме који су у четвртак увече погодили Семберију нанијели су огромну штету пољопривредним произвођачима.

У појединим селима страдале су све засијане културе, од кукуруза и јечма до краставца и паприке. У Балатуну је штета на одређеним парцелама стоодстотна, а пољопривредници не виде излаз из тренутне ситуације.

- Да бих припремио њиве и посијао, морао сам да подигнем кредит од 4.000 марака. Посадио сам паприку, и данас кад сам обишао парцеле, од ње није остало ништа. Да не спомињем кукуруз и пшеницу који су скроз полегли - каже Мирослав Шојић из Балатуна који обрађује око десет хектара земље.

Мирослав каже да је због прошлогодишње суше морао да прода краву да би обезбиједио новац за сјетву, а сада се проблеми настављају. Невријеме у четвртак увече направило му је 90 одсто штете на кромпиру, паприци, јечму и кукурузу.

Предсједник мјесне заједнице Балатун Миодраг Aрсеновић истиче да се током ноћи десила тотална катастрофа и да је највећи проблем у томе што су сељаци кредитно задужени.

- Синоћ до осам часова све је било у реду. Јутрос кад сам отишао на парцеле, нисам могао да вјерујем шта се десило. На овом терену имам 15 хектара и сијем кукуруз и пшеницу, бавим се и сточарством, и могу рећи да је штета стоодстотна - рекао је Aрсеновић.

Aрсеновић каже да су у прољећној сјетви имали велике проблеме због инсеката, а да је овај град допринио само лошијој ситуацији. Помоћ министарства и градске управе им је и те како потребна, али већ мјесецима касне премије за млијеко, за стоку, па ни у овој ситуацији не очекују ништа позитивно.

У Семберији су од синоћњег града највише страдала села Трњаци, Дворови и Балатун, а пољопривредницима остаје само да чекају излазак општинске комисије за процјену штете и надају се помоћи.

Противградна заштита

Иако је на територији града Бијељина испаљено 18 противградних ракета, пољопривредници мисле да су станице дјеловале касно. Парадокс је и то што су сељаци морали плаћати одређени износ за противградну заштиту, чак и ретроактивно за посљедње двије године, а сада гледају пусте парцеле.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.