Оголио зелени дуб Светог Саве

ЉУБИЊЕ - Десетак километара западно од питоме Херцеговачке варошице Љубиње, смјештено је село Банчићи гдје се налази храст Светог Саве.

Живот је вијековима потврђивао легенду о вјечно зеленом дрвету, и зими и љети, али овог маја промјене су очигледне.

Један од природних феномена у Херцеговини по томе што му је и зими, под сњеговима, лишће здраво и зелено, дуб Светог Саве или банчићки "вјечно зелени храст" оголио је овог прољећа. 

И управо то зелено лишће разликује га од свих других у цијелој регији, а због тога се око њега и исплео цијели низ легенди и предања, вјеровања и празновјерица.

Најчешће понављана легенда о њему каже да су једном давно, у стара времена, кад су сви људи били добри, кренуо је Растко Немањић љутим кршем из Стона према сјеверу Херцеговине.

- Ходећи под огњеним августовским сунцем, мину у село Мишљен, па осјети како му у ногама понестаје снаге. Спусти се козјом стазицом до локве Мосуре и сједе под један дуб да се одмори. Но, како му је његова хладовина пријала леже, засни дубоким сном. Пробуди се неколико сати касније - прича мјештанин Љубиња Миленко Бетегало и додаје да је Растко потпуно освјежен и чио, осмотрио "сунчеву куглу", што је увелико нагињала западу, а онда се, прије поласка ка сјеверу, обратио дубу "Хвала ти што си ме освјежио благодатном хладовином и вратио ми снагу. И ја ћу тебе нечим даровати буди довијека свјеж и зелен!".

- Од тада нико више у Банчићима није видио кад дуб мијења лишће. Увијек је зелен зими и љети. A по Растку, потоњем Светом Сави, народ га је, касније, прозвао дуб Светог Саве. Нико са њега не смије убрати гранчицу, ни лист. Ко то учини, погодиће га несрећа "ма у ком кољену", пошто се оно што је оставио Свети Саво не смије скрнавити - рекао је Миленко.

Према народном предању, храст је од тада вјечито зелен, а никоме не пада на памет чак ни лист с њега да убере, а камоли да га посијече. У народу се вјерује да би онога ко овај храст оштети снашло велико зло, па се правила "гледај и диви се, али не дирај" већ стотинама година сви придржавају.

Тако се, ето, вијековима преносила прича о чудесном храсту из села Банчића код Љубиња па се некако стекло и увјерење да се заиста не може видјети кад храст одбацује стари лист и кад му изниче нови.

- Ипак, није баш тако. Буде година када је то пролазнику крај локве Мосуре мало теже уочити, јер док један лист опада, други се развија, па је и у тим периодима дрво, ако не сасвим зелено, зеленкасто - каже Миленко Бетегало.

Овог прољећа, међутим, та смјена је очигледна. Храст је одбацио сав свој стари лист и овако голог, нико га прије није "усликао". Сад личи на сву своју другу сабраћу на банчићкој површи. Aли, неће то потрајати задуго јер пупољци из којих ће избити нови листови већ су набрекли.

Светиња

Храст драгуљ, вијековима се не размножава и нема двојника, а зелен је и љети и зими, па су његове карактеристике и науци остале нејасне. Тако су о храсту исплетене многе легенде и вјеровања, а народ овог краја и путници намјерници и данас га поштују као светињу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.