Одрасли на крилу Бране Јелисавац

ПРИЈЕДОР - Они који се са носталгијом сјећају прошлих времена када је Љубија, сада месна заједница, некада била рударски градић, памте и Брану Јелисавац (78), прву васпитачицу у љубијском вртићу.

Рођена је у Љубији, дјетињство провела у Београду, играла је балет и свирала виолину, а није пропуштала ниједну представу у Народном позоришту. Мајка јој је била Словенка, а отац Драго Лукић, чије име носи једна од двије улице у Љубији, а по њеном ујаку Тони Перићу зове се друга улица у Љубији.

Живот и младост су је вратили у ову рударску варошицу, гдје је послије Другог свјетског рата била једна од првих васпитача дјечијег вртића "Црвенкапа".

- Почели смо добровољним радом и како је био већи прилив дјеце, побољшавали су се услови и организација рада вртића. Било је то педесетих година, мада још чувам фотографију забавишта за предшколску дјецу у Љубији из 1937. године, што само потврђује да предшколство овдје има заиста дугу традицију - прича Брана.

Додаје да је у Ватрогасном дому у Љубији била једна празна сала са клавиром, гдје је тадашњи директор Вукашин Сандаљ звао да радим са дјецом. Када су директори Рудника одселили из зграде изнад куглане и Дома у Љубији, то мјесто је остало празно и идеално за вртић.

- У почетку смо имали неколико столица и играчака. Црвени крст нам је давао млијеко у праху, па смо дјеци кували бијелу кафу, чај и погачице - прича Брана.

Потом је Вукашин Сандаљ кренуо са идејом да се изборе за изградњу правог вртића са радним временом. Успјела је да издејствује отварање новог вртића осамдесетих година и била највећи заговорник градње тог вртића. Брана каже да су у вртићу припремали занимљиве приредбе за Дан мајки, Нову годину, Дан дјечије радости и за 1. мај.

- Рудник је финансирао да неколико пута за Нову годину добијемо санке и Дједа Мраза, који је имао врећу пуну слаткиша. Тако смо ишли кроз цијелу Љубију и дијелили дјеци слаткише - истакла је Брана Јелисавац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.