Од ратних година до 300 кошница: Жељко Игњатић своја сјећања преточио у књигу

Дејан Јовичић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Жељко Игњатић Фото: Уступљена фотографија | Жељко Игњатић

СРБАЦ - Четири деценије живота испуњене дјетињством, школовањем, ратним годинама, пријатељствима, губицима и новим почецима Жељко Игњатић из Дворина код Српца преточио је у аутобиографску књигу "Путовање од 40 година".

Познати србачки пчелар и бивши официр Војске Републике Српске кроз лична сјећања говори о временима која су обиљежила његов живот, али су у првом плану људи, пријатељства, губици, љубави и сусрети који су, како каже, усмјеравали његов животни пут.

- Ово је искрена и истинита прича и поклон свима који су са мном путовали. Посветио сам је свом покојном пријатељу и куму Мирку Петрешу, а објавио сам је у електронском облику и може се прочитати бесплатно, како би стигла до што већег круга читалаца, без обзира на то гдје се налазили. Желио сам да сјећања сачувам од заборава, за своје потомке, али и за све које занима тај период историје - рекао је Игњатић.

У књизи се враћа у дјетињство проведено у Српцу, а затим и године школовања које су га одвеле у војне школе у Сарајеву и Бањалуци. Услиједиле су ратне године, током којих је као официр и припадник Војске Републике Српске прошао различита ратишта, Славонију, Барању и Посавину, а кроз та поглавља покушава да сачува сјећања на људе и догађаје које вријеме не би требало да избрише.

Један од најнеобичнијих сусрета догодио се управо у ратним годинама. На ратишту је, сасвим случајно, почела прича која ће га касније одвести у потпуно други свијет, међу пчеле.

- Као борац ВРС био сам на орашком ратишту 1995. године, кад се на оближњем дрвету ухватио рој пчела. Нисам тада знао шта да радим с њима, али ми је један мјештанин помогао да их ухватим и смјестим у сандук од граната - рекао је Игњатић.

Тако су двије кошнице стигле у Србац, а са њима и почетак његовог пчеларског пута.

- Отишао сам по савјет код најстаријег пчелара у Српцу Цветка Миланковића, који ми је дао једну кошницу и књигу да учим како се пчелари. Књигу сам проучио као да се спремам за испит и кренух са узгојем, мало-помало - присјећа се Игњатић.

Од неколико почетних кошница до данас прошло је око три деценије. Пчеларство је у међувремену прерасло у породични посао и постало основни извор прихода породице Игњатић. Данас Жељко, заједно са супругом и двојицом синова, брине о око 300 пчелињих друштава.

- Не бих имао све ово што данас имам да нема помоћи моје породице. Ово је породични посао и сви радимо све. Пчеларство није посао који се може радити успут. Потребни су знање, искуство, али и стално учење. Пчелар мора бити свестран, ако треба и столар и ветеринар, и мора пратити све трендове - рекао је Игњатић.

На породичном имању у Дворинама данас се, осим меда и прополиса, производе различите мјешавине и производи на бази пчелињих производа, од меда са различитим додацима, преко прополис капи и спрејева, до тинктура, воска, мелема и ракије од меда. Породица своје производе продаје на имању, гдје су током година стекли бројне сталне купце.

Посебно мјесто на имању заузима апи комора, коју је Игњатић изградио као својеврсни поклон људима који су помогли његовој сестри Невени, самохраној мајци двоје дјеце, да добије властити дом.

- Када сам сазнао да је више од хиљаду људи из Српца и других градова донирало новац за изградњу куће, осјетио сам потребу да се као породица одужимо тим добрим људима. Умјесто да свакоме поклоним килограм меда, што би представљало велики дио моје годишње производње, одлучио сам да направим мјесто које ће свима бити доступно - објаснио је Игњатић.

Апи комору данас, осим породице, користе и грађани, али и гости који посјећују овај крај. У дрвеној кућици налазе се кошнице и лежајеви, а простор је намијењен боравку уз пчелиња друштва и инхалацији ваздуха из кошница. Коришћење је бесплатно, а посјетиоци, уколико желе, могу оставити добровољни прилог.

Млади

Игњатић је и предсједник Удружења пчелара "Кошница" Србац, гдје посебно истиче потребу да се у пчеларство укључе млађе генерације.

- С циљем развоја и опстанка пчеларства у Српцу морамо радити на омасовљењу удружења и окупљању младих пчелара. Требају нам људи који ће да се баве производњом меда, али и који су спремни да уче, да путују, упознају се са разним иновацијама и преносе их осталима - поручио је Игњатић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.