Од хобија до бизниса

ТРЕБИЊЕ - У постратном периоду становници источне Херцеговине користе природне благодети како би стекли какву-такву материјалну сигурност.

Тако Гачани живе од сточарства, Билећани клешу камен док су се Требињци окренули оном што им је природа, уз њихову умјешност несебично даровала, производњи вина и ракије. Оно што је некада било лијепо занимање и разбибрига у кишним јесењим данима, ових година постало је више од хобија, чак и прави бизнис који може да донесе и поприличан приход.

Тако су ових дана Требињци тражили грозд више било код Пољопривредних предузећа "Aгрокоп" било код "Поповог поља", а неријетко су се одлучивали и на куповину грожђа на некој од пијаца, Градској или камионској јер властита производња није у потпуности задовољавала апетите.

- Иако грб наше породице датира из далеких година, немогуће је са сигурношћу рећи колико је дуга традиција у узгоју винове лозе и производњи вина - кажу у породици Лечић који имају властити подрум.

- Претпоставља се да је у прошлости дошло до прекида кроз двије генерације, али се обновљена традиција прати кроз, сада већ, трећу генерацију. Подрум је близу старе цркве Светог Климента па није пуно требало да се породица одлучи да своме црном вину да назив по овој цркви. Укупан капацитет подрума је 15 хиљада литара, производимо "вранац", "шардоне" и лозову ракију - кажу Лечићи.

На 40. километру од Требиња према Љубињу, на стрмим падинама херцеговачког крша, склоњен од погледа путника намјерника налази се подрум породице Ножица.

- Специфичност овог подрума је да се обје врсте вина раде од више сорти грожђа, па самим тим и имају веома специфичне укусе и мирисе, а за производњу вина се користе и сорте као што су плавка и франковка - каже власник Крсто Ножица.

У насељу Полице, у близини стадиона један од продаваца каже да посао иде одлично.

- Људи купују од пет кила до двије тоне грожђа. Продаја иде одлично, и ваља искористити још који дан колико траје сезона - каже продавац.

Комшије

Лука Ковачевић, пензионер, каже да се са комшијама договорио да заједнички раде око ракије и вина.

- Свако има своју бурад а казан нам је заједнички. Биће вина а биће помало и ракије. Ја ово радим чисто аматерски, ове године сам купио око 500 килограма грожђа, платио сам 480 марака. Нешто ћу продати а нешто и себи оставити. Иде сезона слава и празника, и тако се уштеди кућни буџет - каже Ковачевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.