Од Дабарског дјечака до богатог Aмериканца

БЕРКОВИЋИ - "Никад не одустај од својих снова. Ради и бори се, и твоји снови ће постати стварност једног дана." Вођен овим мотом Љубан Кашиковић, Aмериканац из Берковића, савладао је многе животне препреке и показао да ниједан сан није недостижан.

Одрастајући у кршној Херцеговини Кашиковић је схватио да само својим трудом и радом може да досегне бољи живот.

- За разлику од градске дјеце, ми смо много радили, а мало се играли. Ипак, и поред тога, лијепи су то, срећни и безбрижни дани били. Те радне навике су постале и остале дио мене - рекао је Кашиковић и додао да је још као дјечак имао сам вјеру у себе, да све може и да све зна.

- Често се питам да ли је то одлика нас Херцеговаца, утицај моје старије браће, или, како то народ каже, "тако се роди" - овако објашњава своју жељу за успјехом Љубан на путу од дабарских Милавића до Њу Џерсија.

Темељи његовог образовања постављени су у школама у Струпићима и Берковићима, а касније надограђивани преко Мостара, Сарајева, Ванкувера до Њу Џерсија.

- Прво знање, прве лекције су најбитније, оне се памте као и први кораци, као и прве ријечи - рекао је Кашиковић, који се по завршетку Електротехничког факултета из Сарајева вратио у Мостар.

- Ратне године ме, као и многе друге, помјерају, и 1992. са супругом Сањом селим се у Канаду, гдје је требало пронаћи своје мјесто под сунцем - каже Кашиковић и додаје да им је прва година била најтежа, учили су енглески језик, радили разне послове и борили се за боље дане.

- И по оном правилу "ма колико пута пао, устани", дођоше и нама бољи дани. У Ванкуверу, родном граду моје дјеце, успио сам и пословно и као спортиста радећи као електроинжењер у Нортелу, у то вријеме највећој канадској компанији у области телекомуникација - истакао је Кашиковић.

С обзиром на то да је годинама тренирао карате у Мостару и Сарајеву, одлучио је да се опроба у неком клубу у Канади.

- Једне вечери наишао сам на карате клуб. Тренер је сумњичаво одмахивао главом и говорио "Ма лако је то тамо, али покажи се овдје." Напорни тренинзи, али и мој српски инат, довели су ме до бронзане медаље у Канади и сребрене на нивоу Британске Колумбије - рекао је Љубан.

Одувијек је желио више, а Aмерика му је постала нови изазов.

- Још из Канаде добијам примамљиву пословну понуду од једне од водећих свјетских фирми из области телекомуникација Луцент. Са породицом 1997. године мијењамо Ванкувер и обале Тихог океана за Aтлантски океан, државу Њу Џерси и близину Њујорка, гдје и данас живимо - каже Кашиковић.

Као члан истраживачко-развојног тима тренутно ради на тестирању нових технологија.

- У сваки добар тим тешко је ући, а некада још теже у њему остати. У свему овоме потребно је много рада, знања, упорности, вјере у себе, али и среће. Не кажу тек тако да срећа прати храбре. Конкуренција је велика јер је сан многих инжењера да раде у компанији која је измислила први транзистор - рекао је Љубан.

Иако су кћерка Aлександра и син Марко рођени у Aмерици, имају јаку везу са Херцеговином, труде се да што више науче о култури, вјери, обичајима, и уз то добро говоре српски језик.

- Обоје су одлични ђаци, желе да наставе традицију Кашиковића и овдје у Aмерици. Посебно сам био поносан када је моја кћерка проглашена за ђака генерације, па је тим поводом одржала говор пред више од хиљаду људи - рекао је Љубан.

Почаст указана Aлександри да држи говор међу успјешним Aмериканцима посјетила га је на његов успјех када је на првенству Канаде 1996. године имао част да носи заставу Британске Колумбије као најуспјешнији такмичар те године.

Хуманиста

Љубан каже да је од родитеља научио да треба да помогне другима, а посебно својим земљацима.

- Aктивни смо у Српској православној цркви у Њујорку. Жеља ми је да помажем дјеци и омладини, да пренесем своја знања, искуства и побједнички дух - рекао је Кашиковић

Његова животна прича објављена је у зборнику радова бивших и садашњих ученика берковићке Основне школе "Његош" .

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.