Обиљежавамо Усјековање главе Светог Јована: Зашто се данас не узима нож и не једе црвено

Глас Српске 11.09.2026 08:00

Фото: Агенције

Православна црква данас, 11. септембра, обиљежава Усјековање главе Светог Јована Крститеља, празник посвећен страдању једног од највећих хришћанских светитеља и пророка. Овај дан вјерници проводе у молитви, уздржавању и строгом посту, а у народу су сачувана и бројна вјеровања и обичаји који се вежу за празник.

Посебно мјесто међу њима има вјеровање да на Усјековање не треба користити нож и друге оштре предмете, док се у појединим крајевима избјегава и једење црвеног воћа и поврћа, због симболичног повезивања црвене боје са крвљу Светог Јована.

Страдање Светог Јована Крститеља

Свети Јован Крститељ, који је крстио Исуса Христа у ријеци Јордан, страдао је по наређењу цара Ирода.

Према Јеванђељу, Јован је јавно осуђивао Иродов брак са Иродијадом, женом његовог брата. Због тога је био затворен.

Након једне гозбе, Ирод је, према предању, обећао Иродијадиној кћерки Саломи да ће јој испунити жељу. Она је затражила главу Светог Јована Крститеља.

Ирод је наредио да Јован буде погубљен, а његова глава је потом донесена на тацни.

Дан строгог поста

Усјековање главе Светог Јована Крститеља један је од дана када православни вјерници строго посте, без обзира на то који дан у седмици празник пада.

Пост на овај дан подсјећа на страдање Светог Јована, али и на значај молитве, уздржавања и духовног преиспитивања.

Вјерници празник обиљежавају и одласком у храм и присуствовањем Светој литургији.

Обичај да се не користи нож

У народу су се кроз вријеме развила бројна вјеровања везана за Усјековање.

Једно од најпознатијих је да на овај дан не треба користити нож, сјекиру или друге оштре предмете, јер се тиме симболично не „сијече“ оно што подсјећа на страдање Светог Јована.

У појединим крајевима домаћице нису сјекле хљеб, воће или поврће ножем, већ су их ломиле рукама.

Зашто се избјегава црвена храна?

Постоји и народно вјеровање да на Усјековање не треба јести ништа црвено, јер се црвена боја повезује са крвљу Светог Јована Крститеља.

Због тога се у неким крајевима избјегавају:

црвене јабуке;
парадајз;
црвене паприке;
друго црвено воће и поврће.

Ови обичаји, међутим, разликују се од краја до краја и представљају дио народне традиције, а не званично учење Православне цркве.

Народна вјеровања разликују се од црквеног учења

У појединим крајевима постојало је и вјеровање да на овај празник не треба радити тешке послове, ни у кући ни на њиви, већ дан треба провести мирније, уз молитву и сјећање на светитеља.

Нека мјеста његују и друга локална вјеровања, попут избјегавања јела из тањира или са тацне.

У источној Србији постоји и обичај везан за црвени кончић. Према народном вјеровању, на Усјековање га треба скинути са руке.

Важно је, међутим, нагласити да су таква вјеровања дио народне традиције и сујевјерја и не треба их поистовјећивати са учењем Цркве.

Зашто се празник назива Усјековање?

Назив празника потиче од ријечи усјећи, односно одсјећи, и директно указује на страдање Светог Јована Крститеља.

Празник је посвећен сјећању на његову мученичку смрт, али и на његову улогу пророка који је проповиједао покајање и припремао народ за долазак Спаситеља.

Због тога се вјерници на овај дан, поред строгог поста, позивају на молитву, покајање, праштање и преиспитивање сопствених поступака.

Иако су бројни народни обичаји и вјеровања сачувани до данас, суштина празника није у страху од тога шта се „смије“ или „не смије“ радити, већ у сјећању на мученичку смрт Светог Јована Крститеља и духовном значају који овај дан има за православне хришћане.