Модернизација противградне заштите: Љетину од леда чуваће и авион

БАЊАЛУКА - Унапређење противградне превентиве у Српској кроз модернизацију и аутоматизацију система доноси бржу и поузданију заштиту од невремена, коју би до краја године требало додатно да појача и набавка авиона за раније дјеловање на облаке.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Систем противградне заштите у Српској проширен је на 215 аутоматских и 135 класичних станица на подручју 59 локалних управа.
• План је да потпуном аутоматизацијом буде обухваћено 49 локалних управа, са укупно 321 станицом.
• До краја године очекује се набавка авиона за раније дјеловање на градоносне облаке, а тестирање генератора почиње 15. септембра.
• Пољопривредници поздрављају ефикаснију заштиту, али упозоравају да противградно дјеловање у условима суше отвара и питање утицаја на падавине.

Аутоматизација доноси брже реаговање

Од првих аутоматских станица постављених 2015. године систем је проширен на 215 аутоматских и 135 класичних на подручју 59 локалних управа. План је да потпуном аутоматизацијом буде обухваћено 49 локалних управа, са укупно 321 станицом.

Директор "Противградне превентиве" Тихомир Дејановић рекао је за "Глас" да је основна предност аутоматизације брже и поузданије реаговање, уз мању зависност од расположивости стријелаца.

- На свим локалним управама гдје је уведен аутоматски систем противградна заштита подигнута је на модернији и поузданији ниво. Најједноставније речено систем не познаје боловање, прославе и изостанке. Морам истаћи да је 99 одсто наших стријелаца дорасло задатку и посао обавља одговорно, док један одсто сваке године због старости или болести морамо мијењати, што усложњава посао - рекао је Дејановић.

Команде стижу готово моментално

Аутоматским станицама управља се из Главног противградног центра у Новој Тополи, а команде се издају путем софтвера. За потребе система изграђена је сопствена комуникациона мрежа, док соларна напајања и акумулатори омогућавају рад и у случају нестанка струје.

- Команде се издају у складу са методологијом и спроводе практично моментално. То је једна од кључних предности, јер нема кашњења које може настати када човјек прими информацију и реагује - навео је Дејановић.

Аутоматске станице могу складиштити 13 ракета различитих типова и домета, а опремљене су и приземним генераторима сребро-јодида, који омогућавају унос реагенса у облаке и када није дозвољено испаљивање ракета.

Авион за раније дјеловање на облаке

Посебно појачање требало би да буде противградни авион, чија се набавка очекује до краја године.

- Од 15. септембра ћемо тестирати генератор са авионом Аеро-клуба Приједор. Први спортски авион тек треба да буде предмет тендера, а вриједност је до 600.000 марака. Генератор смо произвели у нашој техничкој служби, а прије употребе потребно га је сертификовати са кућом из Италије. Тест вршимо на "цесни 172" - рекао је Дејановић.

Према његовим ријечима, предност авиона је у томе што ће моћи да дјелује испред брањеног подручја и тако раније започне процес модификације времена с циљем смањења штете од града.

Пољопривредници виде корист, али и ризике

Предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић каже да пољопривредници већ виде корист од аутоматизације противградног система.

- Генерално, противградна превентива ради посао - рекао је Илић.

Он је навео да је ове године било дејстава на подручју Лијевча поља, док у невремену које је захватило дио лакташке општине није било значајније штете од града. Као проблем издваја ваздушни простор, због којег понекад није могуће дејствовати.

С друге стране, увођење нових технологија отвара питање утицаја противградне заштите на пољопривреду, посебно у годинама суше. Предсједник Удружења пољопривредника села Семберије и Мајевице Саво Бакајлић каже да је противградна превентива "мач са двије оштрице".

- Са једне стране она разбија градоносне облаке и падавине, онда имамо проблем са појединим дијеловима Семберије гдје није пала киша шест мјесеци због противградног дејствовања. А онда нас ресорно министарство стимулише да све то осигурамо од града. И онда ту прича губи смисао - рекао је Бакајлић.

Он сматра да заштита треба да постоји, али да није увијек потребно дјеловати у пуном обиму.

- Некад је добро и да лед, град, прође кроз неке дијелове Српске. Нећете све изгубити, нешто ће преживјети. А ако се дјелује тако да над нама не падне ни кап кише, онда знате какав имамо проблем. Мислим да ту треба добро сјести са струком и попричати о томе - истакао је Бакајлић.

Он је додао да је питање противградне заштите посебно сложено у условима климатских промјена.

Центри

Једна аутоматска станица према ријечима Тихомира Дејановића кошта око 100.000 марака, а њихово постављање финансирала је Влада Републике Српске. Локалне управе издвајају око 3.000 марака годишње по станици за одржавање и наоружавање, а у модернизацију система до сада је уложено више од 40 милиона марака. У оквиру модернизације изграђена су три противградна и два радарска центра. Трећи радарски центар на Хргуду је у изградњи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.