О липицанерима брину тек толико да не угину

Прњавор - Липицанер, грациозног изгледа и погодан за дресуру. Ова пасмина представља културну вриједност Европе.

Овакви коњи се користе у шпанској краљевској школи јахања. На бечком двору служили су за параде. Заљубљеници у коњичке спортове складност њихових покрета пореде са балетом. У Прњавору им је, међутим, тек обезбијеђено толико услова да не угину.

Ергела "Вучијак", основана 1946. године. Била је власништву СФРЈ и служила за потребе ЈНА. Од 1990. године до данас власничка структура се мијењала четири пута.

"Од државне имовине, друштвене имовине, приватне односно акционарског друштва, да би сада у априлу постала власништво Владе РС", рекао је Бране Петковић, руководилац Ергеле "Вучијак" за Н1.

Док су се власничка права седам година доказивала судским процесима, коњи су гладовали. Било је дана када су мјештани из околних села сакупљали новац за бале сијена.

Влада РС ергелу финансира од 2010. године. Ове године издвојено је 300.000 КМ.

"Скромно могу рећи да је довољно да ергела преживи", казао је Бране Петковић, руководилац Ергеле "Вучијак".

Коњи су за сада сити. Јесу ли радници? Десет запослених плату нису добили од априла. Нико од њих није сертфикован за дресуру коња. Иако се липицанер сматра једном од најпитомијих животиња, овдје су коњи полудивљи.

"Овдје би требало за прву прилику неколико лиценцираних људи који могу вршити обуку и коња и људи", рекао је Бране Петковић.

Капацитет ергеле је 80 коња. Тренутно их је 150.

Већ 25 година није уложена ниједна марка у адаптацију објеката. Подови пропали, кровови прокишњавају. Као за инат неимаштини ове године се ождријебило 25 младих.

Служи их и здравље. Годишње угине до пет коња и то углавном због старости.

Овдје се узгаја свих шест признатих крвних лоза липицанера. Заинтересованих купаца има у Словенији, Италији, Аустрији. Међутим, БиХ нема Споразум са земљама ЕУ о извозу коња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.