Традиционална имена све рјеђа: Лује на Мањачи нема деценијама

БАЊАЛУКА - Касија, Настја, Кирил, Костја и Николај нека су од необичних имена која су ове године уписана у матичну књигу рођених, а занимљиво је да већ деценијама ниједан дјечак није назван Лујом, именом које је велики крајишки књижевник Петар Кочић прославио својим дјелима.

Да се традиционална имена све рјеђе дају новорођенчади потврдила је и шеф Одсјека за грађанска стања и управне послове и правну помоћ у Градској управи Диана Џаја-Јокић.

- Уписа са именом Лујо није било већ деценијама. У матичну књигу рођених недавно су уписане по једна Анђелка и Николија. Дјечацима се нешто чешће дају старинска имена, најчешће Богдан, Вукашин и Василије - казала је Џаја-Јокић, те додала да су у моди годинама имена Милош и Лазар.

Према њеним ријечима, најпопуларнија женска имена су Софија, Хелена и Уна, а мушким потомцима родитељи најчешће дају имена Виктор, Филип и Лазар.

- Ријетко се дјеци одређују два имена или презимена. У посљедњих годину дана, према изјавама матичара, у књизи рођених за уже подручје града уписана су два таква случаја - казала је Џаја Јокић.

Нагласила је да прописима није утврђено која су забрањена имена, али је у подзаконским актима предвиђено да се у случајевима када се додијели погрдно име које вријеђа морал или оно које је у супротности са обичајима и схватањима средине, у поступак укључује орган старатељства.

- То је неопходно ради заштите права и интереса малољетног дјетета. Такве случајеве бањалучки матичари до сада нису имали - рекла је Џаја-Јокић.

Социолог Иван Шијаковић објашњава да родитељи избјегавају да дјеци дају традиционална имена зато што сматрају да их живот може одвести у иностранство, па ће им бити лакше са интернационалним именом.

- Старинска имена ишчезавају, посебно женска. Сматра се да дјевојчице треба да носе имена која ће бити прилагођена мултикултурној средини и стању у свијету. Из тог разлога родитељи се одлучују за краћа, која се лако изговарају, као што су Деа, Теа или Миа. Тешко ће се неко одлучити да у ово вријеме кћерку назове Костадинка, Видосава или сина Добривоје - казао је Шијаковић и додао да су, с друге стране, кратка имена и знак помодарства.
 

Законски рок

Диана Џаја-Јокић је истакла да је рок за пријаву рођења дјетета осам, а за одређивање имена 30 дана од дана рођења.

- Понекад се деси да родитељи не одреде лично име дјетету у законском року. Према Закону о матичним књигама, по истеку 30 дана од дана рођења дјетета, матичар је дужан да обавијести Центар за социјални рад у мјесту пребивалишта мајке. Надлежни орган старатељства у року од 15 дана дужан је да одреди дјетету лично име у складу са прописима - рекла је Џаја-Јокић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.