Нови и љепши живот у селу на крају свијета

МРКОЊИЋ ГРAД - За Јасенове Потоке, село удаљено четрдесетак километара од Мркоњић Града и смјештено подно планине Овчаре, његови мјештани у шали знају рећи да је на крају свијета.

Та њихова констатација произашла је из чињенице да је у поратном периоду врло мало урађено на рјешавању инфраструктуре у овом селу. Прије рата у селу је био рудник боксита, што је и био разлог да ово село добије асфалтну везу са магистралом која повезује Мркоњић Град са Гламочем и Јадранским морем.

У Јасеновим Потоцима сада живи свега педесетак, а некада је живјело око три стотине домаћинстава. Тешки услови живота, велика удаљеност од општинског центра и сурова клима, јер се село налази на надморској висини до 750 метара, били су основни разлог за одлазак великог броја Поточана у Војводину и Мркоњић Град.

У посљедњих неколико година, захваљујући улагањима општине у Јасенове Потоке, стварају се бољи услови за живот мјештана. То је резултовало да су се у село почели враћати некадашњи његови становници и градити куће. Подигли су и двије фарме музних крава, а у селу раде и двије пилане које запошљавају двадесетак радника.

- Реновирана је некадашња зграда школе и претворена у друштвени дом, који ће нам користити за окупљање. У изградњу дома уложено је 80.000, за шта је општина обезбиједила 60.000, а Министарство пољопривреде 20.000 марака. У току је и градња цркве. Планирана је и поправка оштећења на асфалтној подлози и асфалтирање око пет километара путева у селу - рекао је мјештанин Мирослав Палалић и додао да се у село почео враћати све већи број некадашњих становника који граде куће и обрађују запуштена имања.

- Aкадемик из овог села Љубинко Каурин, који живи и ради у Новом Саду, за 30 дана је саградио викендицу. Изграђено је још пет викендица и обновљено неколико кућа, а најављена је градња и обнова још десетак кућа - рекао је Палалић.

У родно село из Бањалуке се вратио Драгољуб Видарић са супругом Мирјаном и кћерком Јеленом, која је ученик осмог разреда школе у Бараћима. Видарићи су подигли фарму музних крава и од продаје млијека обезбјеђују егзистенцију.

- У село смо се вратили прије пет година и имамо 16 музних крава. Опредијелили смо се за сточарство, јер у Бањалуци нисмо могли живјети, пошто нисмо били запослени. Планирамо да проширимо фарму и очекујемо помоћ државе - рекао је Видарић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.