Нова огњишта у семберској равници

БИЈЕЉИНA - Више од стотину породица са Озрена уточиште је након ратних збивања нашло у семберском селу Трњаци, а има их и у Бијељини, Дворовима, Даздареву, Обарској, Патковачи...

Највише Озренаца у Трњацима је из општине Лукавац, те из маглајског, завидовићког, бановићког и грачаничког краја. Дошли су са завежљајима крајем 1995. године, а сада су домаћини и своји на своме.

- Дошао сам први у Трњаке, а онда сам јавио земљацима да је то лијепо село и да има мјеста за све нас, па су онда стизали једни за другим: рођаци, кумови, пријатељи, комшије... И нисмо се преварили. Наишли смо на добар пријем код Трњачана, а онда смо почели куповати плацеве - по дунум или два, а ево, сада и наших нових кућа - казује нам Слободан Ћоба Дујковић, који се доселио из Горње Бријеснице код Лукавца.

Трњаци су поред пута Бијељина - Рача. Село има простран атар, а људи се баве производњом поврћа, житарица и воћа, а гаје и стоку. Озренци су, углавном, правили куће једни до других, али се тиме нису одвојили од старосједјелаца.

- Добри су то људи. Домаћини. Сложни су и истрајни. Помажу једни другима, али су се укључили у све активности у селу - спортске, културне, ловачке... Учествују у свим акцијама које проводимо и веома су дружељубиви. Добили смо комшије по мјери, објашњава предсједник мјесне заједнице Трњаци, Влајко Калабић.

Ових дана у кући Јована Савића мајстори имају пуне руке посла. Постављају керамику, уређују купатило и кухињу. Јован је кућу почео градити прије четири године и још је подстанар, нада се не задуго.

- Урадим онолико колико могу да купим материјала. Ударим темељ, па зарађујем за друге послове, а онда је кренуло зидање, па плоча, кров, столарија и тераса, а сада су на реду керамика и вода. Мајсторе не плаћам, јер све једни другима бесплатно радимо. Ја сам добар зидар, а међу нама има и других занатлија, па се испомажемо - прича Јован и показује своју нову кућу.

Вријеме одмиче, а Озренци се све више осјећају Семберцима. Већ су се навикли на пространу равницу, којој се крај не види. Чак су, као и старосједиоци, почели гајити поврће, али и да се озбиљније баве ратарством. У почетку је обрађивање земље било мало теже, али су "брђани" сада прави ратари.

- Тешко је било доћи на ледину. Мало по мало, уз много горких суза, чежње за старим крајем и немаштине, ето, изградили смо куће - говори Мира Трипуновић.

Помоћ

Озренци притичу у помоћ и осталим комшијама, тако се, веле, научили у старом завичају.

- Још сви немамо ограда око кућа, али смо окружени добрим комшијама. То нам је важније него да имамо позлаћене капије, каже Јован Савић, који је, такође, у Трњаке дошао из општине Лукавац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.