Никољдан донио радост

БИЈЕЉИНA - "Стотину села, а триста обичаја" - такво је обиљежавање најчешће славе код Срба Светог Николе.

У Семберији се и ова слава празнује на крајишки, херцеговачки, личански, мајевички, сарајевски… начин. Ипак, у једном су сви домаћини сложни - сва јела на никољданској трпези су посна.

Озренци и Мајевичани, пристигли у равницу из тузланског краја, славље почињу уочи празника, уз посну храну. Осим домаћина веселе се кумови, рођаци и пријатељи.

- Пјесма нам се ори до зоре. Тако је код нас од када памтимо своје коријене - каже Милосав Лазић из околине Живиница.

И друге српске славе горштаци дочекују сједељкама, али Никољдан је изузетак. Док се старији радују крсној слави, дјеца очекују поклоне. Aко их не дочекају будни, устају рано ујутро и провјеравају да ли им је свети Никола донио дар.

- Мајевичани обично на славу рано устају, јер се претпоставља да светитеља заштитника морају рано дочекати. Зато се домаћини прије сванућа припремају и облаче најсвечанију одјећу - каже Милан Гаврић.

Ујутро домаћин носи кољиво у цркву да би било освештано. Том приликом се упали и свјећица за добробит породице. 

- Крсни хљеб настојимо да преломимо прије подне, јер се вјерује да ће тај чин омогућити напредак и благостање у кући. Прије тога, упали се свијећа и очита молитва. По комад преломљеног крсног хљеба, а обично је то четвртина, из десне руке у сито стављају домаћин и онај са киме га је преломио. Домаћица тада сито диже три пута увис, молећи се да те године пшеница израсте високо колико она подигне сито. Гости се дочекују са прекадњом и вином, а домаћини из сарајевског краја понуде и чинију пуну ракије у којој плива црвена јабука. Гост би требало да загризе јабуку не додирујући је рукама, а ако му се посрећи да то учини, онда од домаћина добија поклон.

- Не памтим да је неко успио да загризе јабуку, јер она просто плива по ракији - прича Гаврић и додаје да већина Мајевичана крсни хљеб ломи увече.

За Никољдан се на свим трпезама прво служи рибља чорба, онда папула (пире од пасуља) зачињена са неколико умака, пасуљ пребранац, посна сарма и пржена риба. На крају се износе посни колачи. Мајевичани на трпезу износе више врста посних пита, а сва храна, послије чорбе, истовремено се ставља на сто и не склања док сједи и посљедњи гост. На трпези је обавезно и димљени шаран.

- Шаран се пажљиво бира. Мора да буде крупан, а када се уреди, стави се два или три дана у сушару да се задими, а онда се припрема као и остала риба - каже Милан Гаврић.

Јагњетина

У неким сремским и мачванским кућама никољданска трпеза је мрсна. Домаћица припреми тањир печене рибе коју стави поред свијеће да чува традицију посних јела, а на трпезу се износе јагњетина и свињетина, мрсна сарма, колачи…

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.