Ни ватра ни вода нису препрека за храброст полицајаца Републике Српске

БАЊАЛУКА - Живот често пише тешке и трагичне приче, али захваљујући хуманим дјелима храбрих људи, који несебично дају све од себе за друге, оне понекад завршавају срећно, а доказ за то су племенити полицајци, који су у 2019. години спасли неколико живота, међу којима и двоје дјеце.

Они, који су у години иза нас спријечили или ублажили туђе муке и несреће кажу да су пресрећни и поносни што су у датом тренутку баш они од Бога изабрани да учине такав гест. Таква част и дужност, кажу храбри спасиоци, је нешто што се не може платити новцем.

На једном мјесту у Источној Илиџи нашла су се чак осморица храбрих полицајаца, који су ставили свој живот на коцку и утрчали у димом напуњену зграду да би спасли станаре на петом спрату, гдје је избио пожар. У екипи су били Добро Скакавац, Мирза Кахровић, Радомир Церовина, Миодраг Бошковић, Никола Симанић, Денис Колџић, Александар Церовина и Бојан Шиљ, који је у међувремену преминуо.

- Поносан сам што сам био дио тима који је спасао двоје дјеце из ватром захваћеног стана и спријечио да се деси трагедија. Свако од нас је у томе дао свој допринос - рекао је Добро Скакавац за “Глас Српске”.

Присјетио се да су тог 11. марта он и његов колега Миодраг Бошковић видјели да гори поткровље једне зграде у насељу Добриња 4 у Источној Илиџи.

- Одмах смо се упутили ка згради да бисмо помогли унесрећенима, а путем радио-везе смо чули да је колега Кахровић већ обавијестио ватрогасце и кренуо на исто мјесто. Када смо стигли из стана на петом спрату је куљао црни дим. Без размишљања смо ушли унутра - испричао је Скакавац.

Додао је да су пењући се према мјесту гдје је горјела ватра ишли од стана до стана и обавјештавали људе да се евакуишу, да би спријечили трагедију.

- Доласком на посљедњи спрат на ходник је истрчао гарави дјечачић и плачући питао: “Гдје ми је брат, гдје ми је брат”. Колега Кахровић је успио да у густом диму нађе другог малишана и извуче га. Обојицу смо изнијели те се вратили да видимо да ли у стану има још неко. Од станара смо чули да ту живе жена и двоје дјеце па смо без размишљања опет ушли у стан пун дима у којем је све горјело - присјетио се Скакавац.

Казао је да нису ништа видјели и да су пипајући по мраку прегледали стан и стално звали и питали има ли кога.

- Када сам осјетио да губим снагу, истрчао сам и тражио апарате за гашење. Стигло је неколико колега па смо се организовали и ватру ставили под контролу. Стигли су и ватрогасци и пожар је угашен - рекао је Скакавац.

Према његовим ријечима, када је чуо да нема жртава био је неизмјерно срећан, иако се осјећао лоше, због чега је завршио и у болници. Истакао је да све вријеме током интервенције он и колеге нису марили за своје животе.

- Жеља да помогнемо и да извучемо дјецу и особе које су у стану била је јача од свега. Нема мјерне јединице којом се може извагати осјећај задовољства када спасете некоме живот - рекао је Скакавац.

На листу храбрих уписао се и полицајац Јуре Комљен из Полицијске управе Приједор, који је, иако није био на дужности, кренуо на пушком наоружаног Марка Шабића, да би спасао тешко рањеног колегу Слађенка Тубина и друге.

- Био је католички Ускрс и око 19 часова звао ме комшија и рекао да се пуца код куће породице Шабић и да је полицајац Тубин рањен. Без размишљања сам узео службени пиштољ, сјео у аутомобил и кренуо тамо. Док сам се возио кроз главу су ми пролазиле разне мисли, како ћу савладати нападача сам с пиштољем, а он има пушку, шта да учиним... - рекао је Комљен за “Глас Српске”.

Казао је да је знао да је Шабић болестан и да има оружја, али и да је страховао да је нападач из службеног возила Тубина узео пушку.

- Страховао сам да чека неког у засједи и да ће чим види полицију запуцати. Ипак, одлучно сам ишао да спријечим трагедију и нисам марио за себе. Пошто ме Шабић познавао, надао сам се да ћу га убиједити да одложи оружје, а вјеровао сам да ће на друге пуцати - рекао је Комљен и додао да је идући ка кући Шабића обавијестио командира о свему и тражио да пошљу кола Хитне помоћи.

Присјетио се да је по доласку на мјесто пуцњаве видио Шабића како хода с пушком између двије куће.

- Није ми било свеједно када сам то видио, али превладала је жеља да што прије спасем друге од њега и извучем рањеног колегу. Изашао сам из аутомобила и покушао наћи заклон те Шабићу наредио да одложи оружје. На срећу, послушао ме. Рекао сам му да лагано крене према оближњем воћњаку. Претпостављао сам да има још оружја и бомбу па сам размишљао да ћу ако он одлучи да ме нападне моћи да се сакријем иза неке шљиве - рекао је Комљен.

Нагласио да је убрзо схватио да нема заклона, јер је најдебље стабло у воћњаку било једва довољно да се иза њега сакрије уво.

- Рекао сам му да легне и да не мрда или ћу пуцати, што је он, на моје олакшање, урадио. Пришао сам му, препипао га и није имао ништа. Тада сам угледао да његов син трчи према мени. Помислио сам да ће ме напасти да би спасао оца. Када сам га питао гдје иде, на моје изненађење рекао је: “Ето ме, чико, да ти помогнем” те ми је донио конопац којим смо свезали Марка - присјећа се Комљен.

Додао је да су након тога тешко рањеног Тубина ставили у аутомобил и кренули према болници.

- Брзо је стигло возило Хитне помоћи и преузело га, а моје колеге из Јединице за подршку одвеле су Шабића. Када сам износио Тубина, рекао је: “Бато, не дај ме”. То ме је јако погодило. Очекивао сам да ће преживјети, али, нажалост, није - казао је Комљен.

Међу онима који су се ове године уписали у књигу храбрих спасилаца људских живота нашли су се и полицајци из Градишке Мирослав Ристић, Братислав Загорац и Радиша Спасић, који су 14. јануара из хладне Саве спасли старицу.

- Те вечери био сам у ноћној смјени с колегом Ристићем и Спасићем. Око четири ујутро добили смо информацију да се на кеју на Сави налази жена. Одмах смо кренули тамо и када смо стигли, недалеко од обале видјели смо жену у води. Без размишљања ушли смо у ријеку и, на срећу, успјели да је извучемо. Није давала знаке живота, али брзо је дошла себи. Током спасавања нисмо осјећали ни хладноћу ни размишљали да можемо нестати у хладним таласима ријеке, јер циљ је био да помогнемо жени - рекао је Загорац и додао да сачувати некоме живот није мала ствар.

По храбрости су се истакли и полицајац Полицијске станице Дервента Дејан Стојановић, који је заједно с ватрогасцима учествовао у спасавању жене која је покушала да се убије скоком у бунар, као и његов колега Ведран Петровић из Бијељине, који је ван дужности спасао мушкарца од утапања.

Захвалнице

Несебична добра храбрих полицајаца нису остала незапажена. На измаку године њих 14 који су исказали храброст, професионалност и хуманост, ризикујући свој живот да би спасли друге добили су захвалнице Министарства унутрашњих послова Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.