Незбринути отпад пријетња животној средини

Бањалука - Одлагање и збрињавање отпада животињског поријекла велики је здравствено-санитарни проблем сваке земље, па тако и Српске, а с циљем трајног рјешења овог питања у плану је изградња модерне кафилерије која ће омогућити ефикасно управљање свим типовима нуспроизвода животиња.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истичу да се нуспроизводи животињског поријекла у Српској тренутно одлажу на комуналне депоније, неусловна сточна гробља и на низ других локација које нису евидентиране и о којима нема података. Појашњавају да такво неадекватно управљање животињским отпадом представља огромну пријетњу по животну средину, угрожава природне ресурсе, водотокове, изворишта пијаће воде, земљиште и атмосферу, због чега је неопходно израдити системе за безбједно одлагање таквих производа.

- Нуспроизводи животињског поријекла могу представљати сировину за стварање других производа и то у важним производним секторима као што су фармацеутска и индустрија коже, индустрија хране за животиње, а нове технологије су те могућности додатно прошириле, па се нуспроизводи животињског поријекла користе и за стварање енергије - појаснили су у Министарству пољопривреде.

Истакли су да је за даљи развој домаће пољопривреде успостављање одрживог система управљања животињским отпадом од изузетне важности, те да уређење ове области представља предуслов одрживог привредног раста и отварања иностраних тржишта за пољопривредне производе поријеклом из Српске. 

- РС је још 2013. године донијела Закон о нуспроизводима животињског поријекла, који је усклађен са прописима Европске уније, а у припреми је и нацрт измјена и допуна тог закона. Ради трајног рјешења тренутно разматрамо неколико модела за управљање нуспроизводима, а један од њих је изградња објекта који би био у функцији ефикасног управљања животињским отпадом - казали су у ресорном министарству и додали да је одрживост овог пројекта финансијски могућа на бази јавно-приватног партнерства у којем би учествовали Српска и клаоничари. Навели су да би оптимална локација за то постројење био Добој, али и да је неопходна изградња два међуобјекта, у Градишци и Бијељини, а који би покривали Лакташе, Србац, Угљевик, Лопаре, Зворник и Шековиће.

У Министарству пољопривреде наводе да тренутно четири објекта имају одобрење за збрињавање нуспроизвода животињског поријекла и то по једна спалионица и био-гасна електрана, те два мања објекта у којима се производи храна за кућне љубимце од отпада.

Власник био-гасне електране и фирме “Голд МГ” у Доњем Жабару Горан Митровић каже да, осим стајњака, збрињавају и други меки отпад животињског поријекла, попут сурутке и робе истеклог рока.

- У био-гасној електрани производимо струју, топлоту, а стајњак који заврши труљење у нашој електрани представља перфектно ђубриво, од којег чврсти дио продајемо као пелетирани органски стајњак, а течним заливамо њиве и не користимо вјештачко ђубриво - рекао је Митровић.

Количине

У Министарству пољопривреде истичу да у Српској не постоје статистички подаци о количинама животињског отпада, али да се према процјенама то на годишњем нивоу креће око 20.000 тона.

- Узимајући у обзир укупан број грла у Српској, просјечну смртност здравих животиња, угинућа због заразних болести и податке о клању стоке и перади у клаоницама и производном отпаду у погонима за прераду меса, дошло се до тих података. До краја године би требало да знамо тачне количине животињског отпада јер Ресор за ветеринарство прикупља податке са терена - рекли су у ресорном министарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.