Нестали у западној Славонији морају бити пронађени, идентификовани и опојани

Публициста Јања Тодоровић, која се уз благослов Његове светости патријарха српског Иринеја обратила скупу, рекла је да је западна Славонија само једно од великих српских страдања у прошлом вијеку, који је савремени свијет и модерна Европа игнорисала, прећутала и заборавила.

Управо зато, рекла је она, Срби ма гдје се налазили морају вратити свијест о томе ко су и радити на колективном сјећању.

"Бог чека српски народ да се уједини и да проговори. Ми смо деценијама кукавички и срамно ћутали о нашим жртвама. Они су мртви физички, али ми не смијемо бити духовно мртви. Морамо се изборити за истину", поручила је Тодоровићева.

Предсједник Удружења породица несталих и погинулих из западне Славоније Љуба Шућур истакла је да породице несталих очекују да након пресуде Међународног суда правде у Хагу по међусобним тужбама Србије и Хрватске за геноцид питање тражења несталих Срба буде интензивирано и да добије статус који заслужује.

Она је рекла да је Србија годинама одбијала да донесе Закон о несталим, да нема званичан списак несталих Срба у Хрватској, нити траума центар за породице, али да сада мора, у име породица, да тражи да коначно буде објављен документ по којем су у Хрватској, наводно, дозвољене само ексхумације у сектору – југ.

Зорица Зец из Удружења породица несталих и погинулих из западне Славоније рекла је да је циљ удружења не само да пронађе, достојно сахрани и утврди тачан број страдалих него да утврди колико је Срба страдало у стратиштима Независне Државе Хрватске у Другом свјетском рату.

"Ми, ипак, не знамо број страдалих. Неки кажу да је 80.000 људи нестало у јасеновачком логору. Ми кажемо мало мање од милион. Ћутаћемо, радити и утврдити колико нас је страдало. Када би се сабрао крик сваког убијеног Србина, имао би снагу библијског потопа", нагласила је она.

Форензичар Весна Ковачевић, која је присуствовала свим послијератним ексхумацијама и идентификацијама Срба у Хрватској, осим оних у Книну, позвала је породице да остану истрајне и да се уз њену и стручну помоћ њених колега припреме за чин преузимања тијела најмилијих када за то дође тренутак.

Она је нагласила да струка и са српске и са хрватске стране чини све да се процес тражења несталих заокружи, али да је код неког другог кључ одговора на питање зашто се не раде ексхумације познатих гробних мјеста у Хрватској, нити идентификације пронађених.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.