Непостојећи босански услов за достављање лијекова из РС

СAРAЈЕВО - Надлежни у Клиничкој апотеци Клиничког центра Универзитета у Сарајеву од дистрибутера лијекова у Републици Српској захтијевају да лијекови које им достављају имају превод на "босански језик" иначе ће лијекове вратити.

Наводи се то у допису који је Клиничка апотека Сарајево доставила дистрибутерима лијекова у Републици Српској.

- Сходно потписаним уговорима на основу којих вршите испоруку лијекова у Клиничку апотеку, уочено је да већина препарата који су регистровани у БиХ немају превод на босански језик. С обзиром на то да то крши законске прописе, молим Вас да убудуће свака достављена кутија има комплетан превод. Клиничка апотека враћаће све препарате који не буду имали тражени превод - наведено је у допису Клиничке апотеке Сарајево.

Према Закону о лијековима и медицинским средствима БиХ, сви лијекови који су у промету у БиХ морају бити означени на једном од службених језика који су у употреби у БиХ.

По Уставу РС служени језици су језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа. Устав БиХ, није прецизан и оставља простор да се "бошњачки језик" може звати и "босанским".

Шеф Клиничке апотеке Aнеса Еминовић тврди да је за њих евидентно да "регулација увоза лијекова не иде правим путем", али није хтјела да било шта објашњава "Гласу Српске", па ни то о каквој регулацији је ријеч.

Она тврди да су дистрибутери са Клиничком апотеком "уговор потписали на босанском језику".

- Како су знали да прочитају уговор ако босански није службени језик? Како су знали да учествују на тендеру и прочитају текст јавног огласа - рекла је Еминовић и додала да ће се "обрачунати са онима који су нам доставили њен допис".

Није жељела да објасни због чега крши закон инсистирајући на једном "босанском" језику, када се у БиХ говоре три језика што је загарантовано и Уставом.

Лингвиста Милорад Телебак подлачи да језици не добијају називе по државама него по народима, па тако се језик може звати "бошњачки", али не може "босански".

- Бошњацима је намјера већ десет посљедњих година да се бошњачки језик преименује у босански како би језик поистовјетили са државом - рекао је Телебак.

Продекан за наставу на Филозофском факултету у Источном Сарајеву Миланка Бабић каже да је овдје потребно испоштовати научне критеријуме, а то су у овом случају лингвистички критерији.

Она је додала да су Срби прилично несвјесни, кроз све што се десило српском народу, шта је изгубио територијално, културно и етнички у протеклим ратовима, али и то да је његово културно благо однарођено и постало баштина других народа.

Спор

- Крајње је вријеме да Република Српска, која води бригу о свом језику као једној од највећих тековина сваке цивилизације, покрене заштиту националног интереса пред Међународним судом, јер језик представља један од најјачих и најважнијих националних идентитета сваког народа - рекла је Миланка Бабић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.