Неопходно потписати уговоре о концесијама за коришћењ

Хрватска на ријеци Сави има око 600 концесионара, док у РС није потписан ниједан уговор о концесији на основу експлоатације шљунка. Овај ресурс се у РС немилице отуђује, а држава од тога нема ни фенинг, тврде у Комисији за концесије

БAЊA ЛУКA - Република Српска годишње губи милионе марака због нелегалне експлоатације појединих природних ресурса за које нису потписани уговори о концесијама, тврде представници Комисије за концесије РС. Навели су да је Хрватска до сада за коришћење својих вода, шљунка, руда и осталих природних ресурса потписала више од пет хиљада уговора, док се РС може похвалити са нешто више од стотину таквих уговора. - На примјер, Хрватска на ријеци Сави има око 600 концесионара, док у РС није потписан ниједан уговор о концесији на основу експлоатације шљунка. Овај ресурс се у РС немилице отуђује, а држава од тога нема ни фенинг - тврде у Комисији. Предсједник Комисије за концесије РС Предраг Aшкрабић истакао је да је Закон о концесијама на снази већ пет година и да инспекцијски органи треба да раде на његовом спровођењу. - Ни Комисија, а ни Влада РС неће обилазити мјеста у Српској и утврђивати ко незаконито користи природне ресурсе - нагласио је Aшкрабић. У Републичком инспекторату појаснили су да њихови инспектори за воде провјеравају спровођење уговора и сагласности које је издало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС на основу Јавног конкурса о коришћењу ријечних корита. Такође, надгледају и спровођење уговора о концесијама. - У прошлој години инспектори су изрекли 49 забрана због неадекватног одржавања ријечних корита, поднијели 16 прекршајних и пет кривичних пријава - рекао је главни републички инспектор за воде Стево Крајиновић. Aшкрабић је нагласио да ће власници кућа на обалама ријека и грађани који имају приватне рибњаке ускоро морати да плаћају "концесије за коришћење специфичних ресурса који су од опште важности". - Ове обавезе важиће и за игре на срећу, радиодифузију, телекомуникације, нафтну индустрију, центре за дијализу, лов и риболов. Сви који се баве наведеним дјелатностима које подразумијевају коришћење јавног добра, требало би да ураде Студију о економској изводљивости на основу које ће, између осталог, потписати уговоре о концесији - истакао је Aшкрабић. У Влади РС нагласили су да се, поред новца који ће се у републичком буџету наћи на основу концесијских накнада, очекују и "индиректни ефекти" додјеле природних ресурса на коришћење, односно прилив средстава по основу плата запослених, пореза на додату вриједност и других пореза од текућих набавки и одржавања. Д. Предраговић Од концесија у наредне двије године 40 милиона КМ По основу концесијских накнада, процијенили су Комисија и надлежно министарство, у наредне двије године у буџету РС требало би да се нађе више од 40 милиона марака. Само од рудника и термоелектране "Станари" годишње се очекује око 14 милиона марака. - Сваки од концесионих пројеката у Гацку , Хидроелектране на Дрини , мини-централе на Врбасу требао би РС доносити око 10 милиона марака - истакао је Aшкрабић. Прошле године уплаћено је око осам милиона марака по овом основу. Локалним заједницама на чијој територији је додијељена концесија припада 70 одсто, а 30 одсто од концесијске накнаде иде у Буџет Републике Српске. Данас потписивање уговора о концесији за Станаре Министар привреде, енергетике и развоја РС Рајко Убипарип и директор ЕФТ Рудник и Термоелектрана "Станари" Стеван Лончар потписаће данас говор о концесији за изградњу и коришћење термоелектране " Станари". Изградњом термоелектране обезбиједиће се годишња производња од око три хиљаде гигавата струје, а планирана улагања износе 1,3 милијарде марака. На име концесијске накнаде у буџет РС ће отићи 10,5 милиона КМ, а на име пореза, доприноса и осталих административних обавеза 3,6 милиона КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.