Нема више старе вуновлачаре

ВИШЕГРAД - Радници који граде савремену саобраћајницу у улици Друге подринске бригаде у Вишеграду срушили су зграду старе вуновлачаре, која се налазила на десној обали Дрине.

За ову дрвену бараку, која је деценијама уоквиривала слику старог Вишеграда, и њене прастаре машине везане су многе успомене становника у граду на обалама Дрине и Рзава.

Вуновлачара је свечано почела са радом 1960. године у једној скромној кући коју је од бившег власника купио газда Никола Шопаловић из златиборског села Мачкат, познатијег по произвођачима чувене ужичке пршуте.

Николин син Драго каже да је његов отац специјално из Њемачке увезао машину за влачање вуне, али и другу која је чешљала крпе за налагање душека.

- Било је то чудо од машине. Навала је била на нашу малу скромну радњу од лучевих дасака. Дневно смо знали да уредимо и до 120 килограма вуне, а о крпама нисмо ни водили рачуна -  присјећа се старина са Мачката.

Драго прича како је ујутро, прије отварања вуновлачаре, на клупици испред ње затицао око тридесетак жена са села, које су чекале на ред да им се вуна уреди.

- Док смо налагали вуну на ваљке испод којих се чешљала и савијала у кудеље, сељанке су ми причале о томе како су у четири сата ујутру полазиле из удаљених села Крагујевца, Поздерчића, Блаца или Горњег Вардишта, Бјељајака или Стоца да би са џаковима вуне на леђима стигле у град да уреде вуну - прича Драго.

Посебна гужва за уређење вуне, која је шездесетих година прошлог вијека била основа за израду одјевних предмета, била је пазарним даном, сриједом. Жене су џакове са вуном остављале да им се уреди до идуће сриједе, а оне "би трчале за послом по граду и набавком гаса, соли и шећера за домаћинство".

Драго је старе прашњаве машине преселио код своје куће на Мачкату у посебну просторију, гдје их је уредио и оставио као успомену на свог оца Николу.

- Од њих смо се заимали и ужичке пршуте - каже старина, гладећи руком ваљке на прастарој машини, сад већ музејском експонату.

Бесцјење

- Услуге ређења вуне наплаћивали смо 12 банки. Гледали смо како се сељанке с тешком муком "растају" са мукотрпно стеченим парама - говори Шопаловић. Дрндаве машине вуновлачаре са обале Дрине престале су да "клепећу" прије девет година. Вјештачке тканине замијениле су оне здраве вунене, а вуна је пала у бесцјење.                                                             

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.