Нема тачних података о броју страдалих од осиромашеног уранијума

Источно Сарајево - Нема тачних податке о броју умрлих и обољелих од утицаја радиоактивног и токсичног осиромашеног уранијума, којег су NATO снаге користиле у бомбардовању положаја Војске Републике Српске 1995. године - истиче новинар и публициста Недељко Зеленовић.

Зеленовић, који је након рата избјегао из Хаџића, гдје је Техничко-ремонтни завод био мета NATO бомби, указао је на чињеницу да институције у БиХ невољко говоре о проблему осиромашеног уранијума и његовог штетног дејства на становништво, истичући да након извјештаја УН Програма за заштиту животне средине 2003. године нико није сачинио свеобухватну анализу штетног утицаја тог токсичног хемијског елемента на грађане у БиХ.

Зеленовић који је након рата, као и многи Хаџићани избјегао у Братунац, истиче за Срну да се увјерио у штетан утицај уранијумских NATO бомби на становништво и то односом броја умрлих домицилног и избјеглог ставнонвиштва.

Он је напоменуо да је стопа смртности Хаџићана била четири пута већа него стопа смртности код Братунчана.

Зеленовић је подсјетио и да су одмах након бомбардовања 1995. године у Хаџиће стигли стручњаци из Винче који су обавили мјерења али никад нису објавили податке јер тадашња власт Слободана Милошевића у Србији то није дозвољавала.

"Од институција БиХ тим питањем се 2005. године бавила Комисија за истраживање посљедица радијације осиромашеног уранијума Парламентарне скупштине БиХ, којом је тада предсједавала Јелина Ђурковић, и која је утврдила да је на БиХ током NATO бомбародавања пало око 3,5 тона бомби и зрна с осиромашеним уранијумом, али је на томе све стало“ - истакао је Зеленовић.

Према извјештају УН Програма за заштиту животне средине под називом "Осиромашени уранијум у БиХ, Постконфликтна процјена житотне средине“ из 2003. године, утврђена је присутност муниције са осиромашеним уранијумом на три локације: Техничко-ремонтни завод Хаџићи, касарна Жуновница и Складиште артиљеријског оружја Хан Пијесак.

У том извјештају се наводи да је седам година након бомбардовања кородирало - нестало око 25 одсто пенетратора који су продрли у земљу.

Анализа каже да се за 25 до 35 година очекује да сви метални пенетратори од осиромашеног уранијима комплетно искородирају и нестану те да је ризик од контаминације тла веома ниска.

У извјештају се, међутим, указује да постоје многе несигурности када је ријеч о могућности да уранијум доспије у воду за пиће те да би из тог разлога у будућности, близу погођених локација, требало вршити анализу воде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.