Нема купаца за домаћу јагњад!

БАЊАЛУКА - Притиснути слабом потражњом и прекомјерним увозом стоке у јеку сезоне, домаћи узгајивачи оваца не могу продати јагњад по економски исплативој цијени те су у борби за купце, којих ионако нема, приморани на корекцију цјеновника, што директно угрожава опстанак и даљи развој ове пољопривредне гране.

Узгој оваца у руралним дијеловима Српске некада је био синоним за стабилност и традицију, обећавајући домаћинствима сигурну зараду.

Данас, прича предсједник Удружења узгајивача оваца и коза РС Милан Ћирић, слика је потпуно другачија.

Увозни лобији и економска политика која фаворизује јефтинију робу са ино-тржишта довели су узгајиваче у ситуацију у којој не могу да се такмиче. Додатно оптерећење је ниска откупна цијена, која често не покрива ни основне трошкове производње.

- Сви око Божића траже јагњад, вуку нас за рукав, а ми тада робе немамо. Међутим, сада када је сезона и понуда издашна, купаца нигдје. Нешто пазаре мање печењаре и ресторани, док се већи искључиво ослањају на увоз из Србије и Румуније, одакле их јагњад кошта 7,80 КМ по килограму живе ваге. Ми, ако желимо да продамо, морамо ићи испод те цијене, а нас сваки фенинг испод осам марака оставља без зараде - појашњава Ћирић и додаје да се само на сеоској сточној пијаци у Кнежици код Козарске Дубице посљедњих седмица продаје по 300-400 јагњади, што осликава колика је понуда. 

Удружење је, наводи Ћирић, скројило калкулацију о исплативости овог вида производње истичући да је дневница узгајивача два до три пута мања од зараде надничара у пољопривреди.

- Да бисмо отхранили једно јагње, имамо низ трошкова, почевши од хране, шишања, па све до лијечења. Већину продамо од 1. маја до краја августа, махом по откупној цијени која није исплатива, а тек у остатку године та цијена прелази десет марака. Израчунали смо да дневница узгајивача не прелази 35 марака, а радимо од јутра до мрака свих 365 дана у години, без годишњег одмора, државних и вјерских празника. Сваки надничар данас може зарадити 100 КМ за осам, десет сати рада. Нерентабилна производња доводи до постепеног гашења ове гране сточарства, из године у годину све нас је мање - тврди Ћирић и додаје да су узгајивачи незадовољни и висином подстицаја који, како каже, износе 25 марака по овци, док њихове колеге из Србије имају 120 евра по грлу.  

Да је потражња никаква, тврди и узгајивач оваца из Гацка Горан Старовић.

- Потражње нема уопште, нико ме и не пита за јагњад. За 1. мај сам продао око 150 комада, остало ми је још 200, али купаца нема па нема. Меснице, накупци, грађани, нико не тражи нијeдно. Све ресторани у Херцеговини снабдијевају се преко једне велике меснице која јагњад увози - рекао је Старовић.

Узгајивачи свиња, с друге стране, ове сезоне немају разлога за незадовољство.

- Потражња је тренутно задовољавајућа, прасићи у просјеку коштају седам марака по килограму живе ваге. То је просјечна цијена којом смо задовољни и која ће се за сада задржати. Робе нити мањка, нити неко од домаћих узгајивача има вишак прасића на фарми које не може распродати. Поприлично је оптимална ситуација и тако би требало да остане до краја љета јер је вријеме разних славља - казао је предсједник Удружења узгајивача свиња РС Мишо Маљчић наводећи да је предност домаћих фармера то што су прасићи из увоза доста скупљи, коштају око десет марака по килограму.

ОБНАВЉАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саво Минић казао је јуче да су контроле на терену показале да у Српској има више приплодних крмача и супрасних назимица него прије појаве афричке куге свиња.

- То смо постигли мјерама које се односе на начин конзумације меса, интервентни откуп, обештећење пољопривредних произвођача... Први смо у региону донијели те мјере - рекао је Минић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.