Некадашњи саборци спремни за 30. излазак на Мотајицу

За Републику Српску, у Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих година, вођене су бројне битке. Стотине обичних људи преко ноћи је морало да изађе из топлине дома да би га одбранили од дојучерашњих пријатеља чак и прије званичног почетка сукоба у БиХ. Међу првима који су осјетили дах рата биле су чете бораца из дервентских и прњаворских села који су још у марту 1992. изашли на планину Мотајицу и зауставили продор непријатеља, који је већ увелико био показао на шта је спреман, даље према Крајини.

Првих мјесеци 1992. године подручја уз Саву нашла су се на удару оружаних снага које су из Хрватске прешле на тло БиХ.

Војска Републике Српске тада још није била формирана, а десили су се први масовни злочини. Народ, поучен историјом, предосјећао је шта долази.

Прњаворчани су пратили дешавања у сусједној Дервенти. Јединице тадашње територијалне одбране по мјесним заједницама су позиване да обезбјеђују важне објекте и успостављају пунктова на појединим путним правцима да би пред крај марта услиједило наређење штаба прњаворске Територијалне одбране да збију редове и одбране кућни праг, јер је пријетила опасност од напада хрватске војске и паравојних муслиманско-хрватских формација.

Хероји рода и народа изашли су на Мотајицу, на локалитет Липа.

Од тада до данас су прошле 34 године, а некадашњи саборци, као ономад своја села, данас чувају сјећање на дан кад је изласком јединица Општинског штаба Територијалне одбране Прњавор на ту коту почела одбрана сјеверних крајева тадашње општине.

• Гдје је све почело

На мјесто гдје је све почело поново, по традицији, сваке године се враћају посљедње недјеље у марту. И ове године је план био да се окупе у недјељу, 29. марта, али је због лошег времена окупљање помјерено за 5. април. 

Тај корак је, подсјећа први човјек прњаворске Борачке организације Перица Ђумић, био пресудан за заустављање продора непријатељских формација из Дервенте према Прњавору и бањалучкој регији. Један до другог стали су, не само борци из прњаворских села наслоњених на Дервенту и других, него и чета из дервентског села Трстенци под обронцима Мотајице, а тик уз Саву. На локалитет Липе је изашло неколико стотина бораца.

- У ноћи између 23. на 24. март јединице тадашње територијалне одбране Прњавора изашле су, по наредби кризног штаба, на обронке Мотајице да би одбранили села наслоњена на дервентску општину - Смртићи, Шибовска, Илове, а у опасности је био и сам Прњавор. И Трстенчани су дошли. Морали смо да се организујемо и бранимо, да не би поново имали стратишта као што су Јасеновац, Јадовно. Да не изненаде као у Сијековцу. Излазак на Мотајицу, гдје смо осванули, показао се као историјска одлука – рекао је Ђумић.

То је датум који Прњавор прослављао као дан општине, а посљедњих година као дан града по одлуци ранијих скупштина јер је био пресудан за одбрану те територије.

- Не дамо да изблиједе сјећања на те догађаје. Наша Борачка организација држи до те традиције и сваке посљедње недјеље у марту излазимо на обронке планине Мотајице и коту Липе гдје је било сједиште одбране. Долазимо ту да одамо признање онима који су у том моменту изашли на ту коту, жртвама које су дате за одбрану Дервенте и Прњавора. Наша обавеза је да то не заборавимо. Наредне недјеље биће 30. пут да излазимо на мјесто одбране. Од краја рата па до данас, традиција није прекинута - истакао је Ђумић.

• Традиција

Управо по томе је овај датум још специфичнији. Некадашњи саборци се сваке године, у великом броју, враћају на Мотајицу, на Липу и раме уз раме славе мир и слободу за коју су се изборили, а сјећајући се оних који више нису међу живима.

Сваке године је, каже Ђумић, и све више омладине на мјесту на којем стоји и спомен-плоча у знак сјећања на оне који су настрадали.

- То нас посебно радује и доказује да је ово постала традиција која више не може да изблиједи. Људи су везани за тај дио Мотајице, Липе. Тог датума је народ спашен од најезде усташких хорди, а данас у слободи на том мјесту се након постројавања јединица полажу вијенци, кува војнички пасуљ, пече во на ражњу. Дружимо се и држимо заједно – казао је Ђумић за "Глас". 

Ипак, не крије да вријеме ради своје. Смањује се број бораца који су устали на Мотајици за одбрану своје нејачи и кућног прага и међу којима нису били само Срби већ и они католичке и исламске вјероисповијести.

- Морамо збити редове да наша дјеца не забораве шта се дешавало у ратном периоду јер у нашим књигама историје, нажалост, нема ових датума. Дјеца нам морају знају ко је направио Републику Српску, због чега су им дједови и очеви пострадали. Заслужују да се помињу на свим мјестима. То су хероји не само са Мотајице и Липа него свих кота на којима су стали у одбрану Српске и слободе – поручио је Ђумић, поновивши да је само за слободу Прњавора пало 626 бораца како би спријечили да се понове стратишта Другог свјетског рата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.