Градишка: Од "Малог Београда" до савремене Српске вароши

ГРАДИШКА — Старијим генерацијама Градишка је остала упамћена под ласкавим називом „Мали Београд”. То признање град није добио због архитектонске сличности са престоницом, већ због изузетно богатог културног, духовног и просвјетног живота.

Крајем 19. и почетком 20. вијека, Градишка је преко штампе и интелектуалног рада својих житеља изградила статус српског културног средишта — имала је више српских просвјетних удружења и учених људи него Сарајево и Бањалука заједно.

Данас се пред нашим очима рађа нови пројекат који има за циљ да будуће генерације Градишку памте кроз обновљену Српску варош. О овој значајном пројекту за "Глас Српске" говорио је Бојан Вујиновић, градски менаџер Града Градишка.

- Налазимо се у црквеном дворишту храма Покрова Пресвете Богородице, цркве која је прије неколико година поново добила свој пуни сјај. Историја овог простора сеже у 1866. годину, када је саграђен први храм око ког се постепено формирала Српска варош. Додатни замајац развоју дала је изградња Српске основне школе 1887. године - појашњава Вујиновић.

Према његовим ријечима, један од кључних момената догодио се 1892. године, уочи Мале Госпојине, када је Градишку посетио митрополит дабробосански Георгије Николајевић. 

- Изненађен и дирнут величанственим дочеком, митрополит је оставио своју заоставштину од 9.000 форинти. Већ наредне године изграђена је велелепна Задужбина митрополита Георгија Николајевића, познатија као стара гимназија у Градишци - казао је Вујиновић.

Све се у тадашњем друштвеном животу сводило на цркву, образовање и културу. Тадашња српска господа и трговци уложили су огроман труд да образују дјецу и створи им простор за школовање. Након више од пет вијекова турског и аустроугарског зулума, образовање је виђено као највриједнија валута за очување српског идентитета, писма и националне свести.

- Чувени родоначелник породице Јово Чубриловић присуствовао је чак и свечаном отварању Ајфеловог торња у Паризу. Васо Чубриловић, академик и учесник Сарајевског атентата, касније је основао Балканолошки институт. Вељко Чубриловић добио је свој трг у близини породичне куће, док је Стака Чубриловић остала упамћена као први доктор у Босни и Херцеговини - истиче Вујиновић.

Љубица Стефановић (дјевојачки Лазић): Одрасла у Српској вароши, у чију част је Градишка основала Фестивал позоришта Републике Српске с циљем његовања позоришног идентитета.

Прота Душан Суботић: Петоструки народни посланик и једна од кључних фигура града, заслужан за изградњу првог моста 1922. године који је Градишку отворио ка свијету и омогућио школовање младих на Западу.

Васо Видовић: Један од покретача Босанско-херцеговачког устанка, који је чак и на Берлински конгрес отишао у српској народној ношњи са жељом да поносно прикаже свој идентитет.

Вујиновић је нагласио да је план да се Српској вароши врати стари сјај кроз свеобухватну реконструкцију. На срећу, сачувано је више од 60 до 70 одсто аутентичних фасада кућа у којима су ове знамените личности живјеле.

- Након изградње пјешачке зоне и обнове фасада, планирано је увођење мултимедијалних садржаја који ће посетиоцима дочарати некадашњи живот Српске вароши и значај који је она имала за читаву Републику Српску - рекао је Вујиновић.

Поред тога, у плану је изградња два нова трга. Први трг је посвећен митрополиту Георгију Николајевићу. Свечано отварање планирано је за 15. септембар — Дан српског јединства, када ће бити освештана митрополитова задужбина у оквиру које је формирана и богата музејска ризница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.