Небојша Ник Кнежевић: Сваки орган у тијелу страда од стреса

Циљ ми је да проширим свест о важности менталног здравља ка што широј популацији јер је ситуација забрињавајућа и овде, а и у целом свету. Све више имамо агресије у породици, на улици, послу, и све већи и већи је пораст психосоматских обољења. Буквално не постоје орган и систем у телу који не страдају као последица хроничног стреса, казао је у интервјуу "Гласу Српске" професор и доктор Небојша Ник Кнежевић из Чикага који се недавно нашао међу два одсто најбољих научника на свијету по листи Универзитета Станфорд.

Његова професионална прича почела је у Србији по завршетку Медицинског факултета у Београду, гдје је остао да ради као асистент на предмету фармакологије. У Србији је завршио специјализацију из клиничке фармакологије, те магистрирао.

- У САД сам отишао да урадим експерименте за свој докторат и, ево, већ 22 године живим и радим у Чикагу. Професор сам анестезије и хирургије на Универзитету Илиноис у Чикагу и шеф за науку и истраживање у једној болници из групе Advocate Health у Линколн парку у Чикагу. Иако сам преко две деценије тамо, нисам заборавио своју домовину и своје корене. Увек се радо одазовем сваком позиву да учествујем на конгресу, одржим предавања или радионице - поручује Кнежевић.

ГЛАС: Недавно сте се нашли међу два одсто најбољих научника на свијету по листи Станфорда. Шта овај резултат значи за Вас лично и за српску науку уопште?

КНЕЖЕВИЋ: Бити уврштен међу два одсто најбољих научника у свету је велико признање, јер показује да рад и истраживања која радимо имају глобални утицај. То је резултат дугогодишњег залагања, сарадње и тимског рада са колегама, студентима и специјализантима. За мене је ово и лично охрабрење, али и подстрек младим колегама у Србији и региону да је могуће достићи свeтски ниво ако постоји континуитет, страст и посвећеност науци.

ГЛАС: Како изгледа један научни пут који води до оваквог признања - шта је најтеже, а шта најљепше на том путу?

КНЕЖЕВИЋ: Најтеже је остати истрајан. Наука није спринт, већ маратон. Захтева стрпљење, рад и константно учење. Али најлепше је видети да резултати тог труда доносе корист пацијентима, као и осећај да сте нешто заиста допринели свету медицине. То је и највећа награда.

ГЛАС: Колико је важно да један доктор остане активан у научноистраживачком раду и након што се већ афирмисао у струци?

КНЕЖЕВИЋ: Изузетно је важно. Када један лекар престане да учи и истражује, престаје да напредује. Научни рад омогућава да будемо у кораку са новим терапијама, технологијама и схватањима болести. Тако директно доприносимо и квалитету живота пацијената.

ГЛАС: У Вашим излагањима често помињете важност "лијечења душе". Зашто је тај приступ кључан у савременој медицини?

КНЕЖЕВИЋ: Лечење симптома је само један део медицине. Истинско излечење захтева да посматрамо човека као целину - његово тeло, душу, емоције и начин живота. Физичко здравље не може без душевног благостања. Тек када пацијент осети да је схваћен и подржан, медицински третман даје најбоље резултате.

ГЛАС: Како пацијенти реагују када им доктор приступи и као психолог, и као човјек, а не само као стручњак?

КНЕЖЕВИЋ: Пацијенти то дубоко цeне. Људска топлина и саосeћање стварају повeрење које је често пола терапије. Када пацијент осети да је заиста саслушан, и његова мотивација за лечење расте. То је суштина хуманости у медицини.

ГЛАС: Да ли у здравственом систему данас има довољно простора за такав холистички приступ?

КНЕЖЕВИЋ: Нажалост, систем често не оставља довољно времена за индивидуални приступ, али се то може надоместити добром организацијом и емпатијом. Ја се надам и искрено вeрујем да ће се у будућности све више препознавати значај повезаности менталног и физичког здравља и да ће холистички приступ постати стандард.

ГЛАС: Колико Вас мотивише рад са младим докторима и студентима?

КНЕЖЕВИЋ: То ми је једна од највећих мотивација. Када видите како млади расту, напредују и постају бољи од вас, то је највећа награда коју професор може да има. Верујем да је наша обавеза да знање делимо и оставимо боље генерације иза себе.

ГЛАС: Да ли уочавате промјену у начину на који млади данас доживљавају медицину и науку?

КНЕЖЕВИЋ: Да, млади данас желе брже резултате и често живе под притиском друштвених мрежа. Зато им увек саветујем да се не пореде са другима, већ са собом - да сваког дана буду мало бољи него јуче. Тако се гради стабилан и здрав напредак.

ГЛАС: Шта је по Вама кључно да један млад човјек остане истрајан у дугом и захтјевном процесу стицања знања?

КНЕЖЕВИЋ: Стрпљење и љубав према ономе што ради. Наука тражи време и одрицања, али кад знате зашто нешто радите, свака препрека постаје мања.

ГЛАС: Да ли сматрате да се научни рад довољно вреднује у Србији и региону?

КНЕЖЕВИЋ: Полако се ситуација мења, али и даље има простора за напредак. Потребно је више системске подршке, бољих услова и јаснијег вредновања труда. Ипак, верујем да талентовани и посвећени људи увек пронађу начин да оставе траг.

ГЛАС: Како можемо подстаћи више младих да се окрену научноистраживачком раду умјесто брзој каријери или одласку у иностранство?

КНЕЖЕВИЋ: Потребно је младима показати да и овде могу да постигну светске резултате. Сарадња са институцијама из иностранства и менторство могу бити кључни кораци у томе. Када млади виде конкретне резултате и подршку, онда остају. Ја сам од октобра 2017. године гостујући професор на Медицинском факултету у Београду и ја већ годинама сарађујем са студентима из Србије и укључујем их у моје пројекте и научне публикације.

ГЛАС: Да ли би сарадња између дијаспоре и научника у Србији и Републици Српској могла бити јача и како?

КНЕЖЕВИЋ: Апсолутно. Дијаспора је огроман потенцијал. Имамо стручњаке у свету који желе да помогну, али треба створити оквире за такву сарадњу - заједничке пројекте, размену студената и искустава. Веза са матицом никада не треба да се прекине.

ГЛАС: На чему тренутно радите и шта можемо очекивати као Ваш сљедећи професионални корак?

КНЕЖЕВИЋ: Тренутно радим на пројектима који спајају физичко и ментално здравље, јер верујем да је то будућност медицине. Посебно желим да кроз менторство мотивишем нове генерације лекара који ће гледати пацијента као целину. Поред тога, имам за циљ да проширим свест о важности менталног здравља на што широј популацији јер је ситуација забрињавајућа и овде, а и у целом свету. Све више имамо агресије у породици, на улици, послу, и све већи и већи је пораст психосоматских обољења. Буквално не постоје орган и систем у телу који не страдају као последица хроничног стреса. У данашње, савремено време, није могуће избећи стрес, али треба научити како да се носимо са њим и како да нам он не наруши здравље.

ГЛАС: Како видите развој медицине у наредних десет година - хоће ли човјек постати ближи потпуном разумијевању свог тијела и душе?

КНЕЖЕВИЋ: Са развојем технологије и све већим разумевањем психе, верујем да хоће. Али истовремено морамо сачувати људски аспект медицине - емпатију, слушање и разумевање. Без тога нема истинског излечења.

ГЛАС: Која је Ваша највећа мисија данас као доктора, научника и човјека?

КНЕЖЕВИЋ: Моја мисија је да помогнем људима да схвате колико су тело и душа повезани. Да кроз медицину и едукацију ширим свест о значају менталног здравља и подстакнем нове генерације лекара који ће гледати човека у целини.

Станфордова листа

Универзитет Стaнфорд и издавачка кућа "Елсевијер" праве сваке године престижну листу најбољих научника на свијету и истичу најутицајније научнике на свијету на основу цитирања у 22 научне области. Како је Небојша Ник Кнежевић већ раниjе појаснио, рангирање се изводи на основу библиометријских података у Scopusu, водећој бази података апстраката и цитата рецензиране литературе. Наиме, појашњава Кнежевић, стручњаци Универзитета Стaнфорд анализирају ове податке и рангирају научнике према метрикама, као што су укупан број цитата и х-индекса. До тог нивоа, наводи Кнежевић,  може доћи свако ко је дугорочно посвећен истраживању, учењу и дијељењу знања.

Награде и признања

Професор Небојша Ник Кнежевић, поријеклом из Шапца, аутор је око 200 публикација у чувеним медицинским часописима који су цитирани више од 4.000 пута широм свијета. Написао је више од 30 поглавља у уџбеницима које користе специјалисти анестезиологије и супспецијалисти за терапију бола. Рецензент је за 33 водећа анестезиолошкa часописа, као и часописа за терапију бола. У уређивачком је одбору 10 стручних часописа.  Кнежевић је одржао бројна предавања на америчким и свјетским конгресима, а учествовао је у организацији многих свјетских конгреса.

Добитник је бројних признања за истакнути рад, а од Америчког удружења доктора који се баве интервентном терапијом бола добио је два пута признање за академска достигнућа и то у кратком временском периоду, 2017. и 2019. године, што није пошло за руком ниједном доктору до сада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.