Nebojša Nik Knežević: Svaki organ u tijelu strada od stresa

Cilj mi je da proširim svest o važnosti mentalnog zdravlja ka što široj populaciji jer je situacija zabrinjavajuća i ovde, a i u celom svetu. Sve više imamo agresije u porodici, na ulici, poslu, i sve veći i veći je porast psihosomatskih oboljenja. Bukvalno ne postoje organ i sistem u telu koji ne stradaju kao posledica hroničnog stresa, kazao je u intervjuu "Glasu Srpske" profesor i doktor Nebojša Nik Knežević iz Čikaga koji se nedavno našao među dva odsto najboljih naučnika na svijetu po listi Univerziteta Stanford.

Njegova profesionalna priča počela je u Srbiji po završetku Medicinskog fakulteta u Beogradu, gdje je ostao da radi kao asistent na predmetu farmakologije. U Srbiji je završio specijalizaciju iz kliničke farmakologije, te magistrirao.

- U SAD sam otišao da uradim eksperimente za svoj doktorat i, evo, već 22 godine živim i radim u Čikagu. Profesor sam anestezije i hirurgije na Univerzitetu Ilinois u Čikagu i šef za nauku i istraživanje u jednoj bolnici iz grupe Advocate Health u Linkoln parku u Čikagu. Iako sam preko dve decenije tamo, nisam zaboravio svoju domovinu i svoje korene. Uvek se rado odazovem svakom pozivu da učestvujem na kongresu, održim predavanja ili radionice - poručuje Knežević.

GLAS: Nedavno ste se našli među dva odsto najboljih naučnika na svijetu po listi Stanforda. Šta ovaj rezultat znači za Vas lično i za srpsku nauku uopšte?

KNEŽEVIĆ: Biti uvršten među dva odsto najboljih naučnika u svetu je veliko priznanje, jer pokazuje da rad i istraživanja koja radimo imaju globalni uticaj. To je rezultat dugogodišnjeg zalaganja, saradnje i timskog rada sa kolegama, studentima i specijalizantima. Za mene je ovo i lično ohrabrenje, ali i podstrek mladim kolegama u Srbiji i regionu da je moguće dostići svetski nivo ako postoji kontinuitet, strast i posvećenost nauci.

GLAS: Kako izgleda jedan naučni put koji vodi do ovakvog priznanja - šta je najteže, a šta najljepše na tom putu?

KNEŽEVIĆ: Najteže je ostati istrajan. Nauka nije sprint, već maraton. Zahteva strpljenje, rad i konstantno učenje. Ali najlepše je videti da rezultati tog truda donose korist pacijentima, kao i osećaj da ste nešto zaista doprineli svetu medicine. To je i najveća nagrada.

GLAS: Koliko je važno da jedan doktor ostane aktivan u naučnoistraživačkom radu i nakon što se već afirmisao u struci?

KNEŽEVIĆ: Izuzetno je važno. Kada jedan lekar prestane da uči i istražuje, prestaje da napreduje. Naučni rad omogućava da budemo u koraku sa novim terapijama, tehnologijama i shvatanjima bolesti. Tako direktno doprinosimo i kvalitetu života pacijenata.

GLAS: U Vašim izlaganjima često pominjete važnost "liječenja duše". Zašto je taj pristup ključan u savremenoj medicini?

KNEŽEVIĆ: Lečenje simptoma je samo jedan deo medicine. Istinsko izlečenje zahteva da posmatramo čoveka kao celinu - njegovo telo, dušu, emocije i način života. Fizičko zdravlje ne može bez duševnog blagostanja. Tek kada pacijent oseti da je shvaćen i podržan, medicinski tretman daje najbolje rezultate.

GLAS: Kako pacijenti reaguju kada im doktor pristupi i kao psiholog, i kao čovjek, a ne samo kao stručnjak?

KNEŽEVIĆ: Pacijenti to duboko cene. Ljudska toplina i saosećanje stvaraju poverenje koje je često pola terapije. Kada pacijent oseti da je zaista saslušan, i njegova motivacija za lečenje raste. To je suština humanosti u medicini.

GLAS: Da li u zdravstvenom sistemu danas ima dovoljno prostora za takav holistički pristup?

KNEŽEVIĆ: Nažalost, sistem često ne ostavlja dovoljno vremena za individualni pristup, ali se to može nadomestiti dobrom organizacijom i empatijom. Ja se nadam i iskreno verujem da će se u budućnosti sve više prepoznavati značaj povezanosti mentalnog i fizičkog zdravlja i da će holistički pristup postati standard.

GLAS: Koliko Vas motiviše rad sa mladim doktorima i studentima?

KNEŽEVIĆ: To mi je jedna od najvećih motivacija. Kada vidite kako mladi rastu, napreduju i postaju bolji od vas, to je najveća nagrada koju profesor može da ima. Verujem da je naša obaveza da znanje delimo i ostavimo bolje generacije iza sebe.

GLAS: Da li uočavate promjenu u načinu na koji mladi danas doživljavaju medicinu i nauku?

KNEŽEVIĆ: Da, mladi danas žele brže rezultate i često žive pod pritiskom društvenih mreža. Zato im uvek savetujem da se ne porede sa drugima, već sa sobom - da svakog dana budu malo bolji nego juče. Tako se gradi stabilan i zdrav napredak.

GLAS: Šta je po Vama ključno da jedan mlad čovjek ostane istrajan u dugom i zahtjevnom procesu sticanja znanja?

KNEŽEVIĆ: Strpljenje i ljubav prema onome što radi. Nauka traži vreme i odricanja, ali kad znate zašto nešto radite, svaka prepreka postaje manja.

GLAS: Da li smatrate da se naučni rad dovoljno vrednuje u Srbiji i regionu?

KNEŽEVIĆ: Polako se situacija menja, ali i dalje ima prostora za napredak. Potrebno je više sistemske podrške, boljih uslova i jasnijeg vrednovanja truda. Ipak, verujem da talentovani i posvećeni ljudi uvek pronađu način da ostave trag.

GLAS: Kako možemo podstaći više mladih da se okrenu naučnoistraživačkom radu umjesto brzoj karijeri ili odlasku u inostranstvo?

KNEŽEVIĆ: Potrebno je mladima pokazati da i ovde mogu da postignu svetske rezultate. Saradnja sa institucijama iz inostranstva i mentorstvo mogu biti ključni koraci u tome. Kada mladi vide konkretne rezultate i podršku, onda ostaju. Ja sam od oktobra 2017. godine gostujući profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i ja već godinama sarađujem sa studentima iz Srbije i uključujem ih u moje projekte i naučne publikacije.

GLAS: Da li bi saradnja između dijaspore i naučnika u Srbiji i Republici Srpskoj mogla biti jača i kako?

KNEŽEVIĆ: Apsolutno. Dijaspora je ogroman potencijal. Imamo stručnjake u svetu koji žele da pomognu, ali treba stvoriti okvire za takvu saradnju - zajedničke projekte, razmenu studenata i iskustava. Veza sa maticom nikada ne treba da se prekine.

GLAS: Na čemu trenutno radite i šta možemo očekivati kao Vaš sljedeći profesionalni korak?

KNEŽEVIĆ: Trenutno radim na projektima koji spajaju fizičko i mentalno zdravlje, jer verujem da je to budućnost medicine. Posebno želim da kroz mentorstvo motivišem nove generacije lekara koji će gledati pacijenta kao celinu. Pored toga, imam za cilj da proširim svest o važnosti mentalnog zdravlja na što široj populaciji jer je situacija zabrinjavajuća i ovde, a i u celom svetu. Sve više imamo agresije u porodici, na ulici, poslu, i sve veći i veći je porast psihosomatskih oboljenja. Bukvalno ne postoje organ i sistem u telu koji ne stradaju kao posledica hroničnog stresa. U današnje, savremeno vreme, nije moguće izbeći stres, ali treba naučiti kako da se nosimo sa njim i kako da nam on ne naruši zdravlje.

GLAS: Kako vidite razvoj medicine u narednih deset godina - hoće li čovjek postati bliži potpunom razumijevanju svog tijela i duše?

KNEŽEVIĆ: Sa razvojem tehnologije i sve većim razumevanjem psihe, verujem da hoće. Ali istovremeno moramo sačuvati ljudski aspekt medicine - empatiju, slušanje i razumevanje. Bez toga nema istinskog izlečenja.

GLAS: Koja je Vaša najveća misija danas kao doktora, naučnika i čovjeka?

KNEŽEVIĆ: Moja misija je da pomognem ljudima da shvate koliko su telo i duša povezani. Da kroz medicinu i edukaciju širim svest o značaju mentalnog zdravlja i podstaknem nove generacije lekara koji će gledati čoveka u celini.

Stanfordova lista

Univerzitet Stanford i izdavačka kuća "Elsevijer" prave svake godine prestižnu listu najboljih naučnika na svijetu i ističu najuticajnije naučnike na svijetu na osnovu citiranja u 22 naučne oblasti. Kako je Nebojša Nik Knežević već ranije pojasnio, rangiranje se izvodi na osnovu bibliometrijskih podataka u Scopusu, vodećoj bazi podataka apstrakata i citata recenzirane literature. Naime, pojašnjava Knežević, stručnjaci Univerziteta Stanford analiziraju ove podatke i rangiraju naučnike prema metrikama, kao što su ukupan broj citata i h-indeksa. Do tog nivoa, navodi Knežević,  može doći svako ko je dugoročno posvećen istraživanju, učenju i dijeljenju znanja.

Nagrade i priznanja

Profesor Nebojša Nik Knežević, porijeklom iz Šapca, autor je oko 200 publikacija u čuvenim medicinskim časopisima koji su citirani više od 4.000 puta širom svijeta. Napisao je više od 30 poglavlja u udžbenicima koje koriste specijalisti anesteziologije i supspecijalisti za terapiju bola. Recenzent je za 33 vodeća anesteziološka časopisa, kao i časopisa za terapiju bola. U uređivačkom je odboru 10 stručnih časopisa.  Knežević je održao brojna predavanja na američkim i svjetskim kongresima, a učestvovao je u organizaciji mnogih svjetskih kongresa.

Dobitnik je brojnih priznanja za istaknuti rad, a od Američkog udruženja doktora koji se bave interventnom terapijom bola dobio je dva puta priznanje za akademska dostignuća i to u kratkom vremenskom periodu, 2017. i 2019. godine, što nije pošlo za rukom nijednom doktoru do sada.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.