Небојша Куштриновић, метеоролог који је оживио народне обичаје

БАЊАЛУКА - Одлазак Небојше Куштриновића, легендарног бањалучког метеоролога који је преминуо у 79. години, оставио је велику празнину у срцима свих који су деценијама пратили његове извјештаје.

Док се медији данас оправдано присјећају његове званичне биографије и добро познатих цртица из живота, мало ко се детаљније осврће на оно по чему је Куштро био истински јединствен у цијелом региону. Он није био само човјек од бројки и атмосферског притиска, био је својеврсни „метеоролог-пјесник“ који је науку нераскидиво спојио са народном традицијом, црквеним календаром и мудростима наших старих.

„До Божића мед, од Божића лед“

Куштриновић је био препознатљив по томе што је у телевизијски и радијски етер поново вратио заборављене народне изреке о времену. Генерације Бањалучана памте његове опаске попут оне чувене: „Народна метеорологија каже нема зиме док Божић не мине. Дакле, до Божића мед, од Божића лед“.

Често је подсјећао сељаке и ратаре како да посматрају природу, боју неба или понашање птица и животиња како би знали шта их чека, истичући да модерна технологија јесте олакшала посао, али да никада не смијемо бјежати од природе и онога што су вијековима пратили наши преци.

Небо се гледало на свете дане

Сваки већи православни празник и светац за Куштриновића су били посебан метеоролошки путоказ. Када би прогнозирао љето или јесен, редовно се ослањао на црквене календаре. Остале су упамћене његове анализе времена на Светог Прокопија, када је говорио да киша на овај дан представља благослов и најављује пријатнији остатак љета, или предвиђања на основу тога у који дан пада Божић.

„Наши стари нису узалуд на свете дане гледали у небо“, често је понављао, доказујући да се народна метеорологија и дугорочни модели Европског центра за временску прогнозу невјероватно често поклапају.

Захваљујући народним изразима позиван на научна савјетовања

Иако је био дипломирани метеоролог који је занат пекао у Београду под менторством проф. Марка Милосављевића, Куштро је млађим колегама увијек савјетовао да не буду преопширни и досадни са стручним изразима. Сам је био познат по употреби живописног народног језика, због чега је био јединствен феномен, односно стручњак кога су управо због познавања и примјене народне метеорологије редовно позивали на званична савјетовања метеоролога широм бивше државе.

Поносни „Малтежанин“ са бањалучке Малте

Иза екрана и микрофона, Куштриновић је био и остао једно од највољенијих лица бањалучког насеља Малта. Старији суграђани су га деценијама звали једноставно „Малтежанин“. У том дијелу града провео је већи дио живота, ширећи оптимизам чак и онда када је најављивао најгоре непогоде.

У јавности је Небојша често истицао свог брата Слободана као животног узора, а који је био је дугогодишњи успјешни директор некадашњег бањалучког гиганта, фабрике „Руди Чајавец“, у вријеме њеног највећег успона. Поред брата, велику улогу у друштву имала је и њихова сестра, Бранислава Брана Тривић, која је била истакнута и високопозиционирана политичарка у доба СФРЈ.

Небојша Куштриновић нас је напустио, али у аманет граду на Врбасу оставио је неиспричану књигу о народним вјеровањима о времену коју је годинама марљиво сакупљао, објашњавајући нам како да, баш као и наши стари, правилно гледамо у небо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.