Научни одговор на покушај отимања Чајничког јеванђеља

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Академија наука и умјетности Републике Српске и Митрополија дабробосанска представили су вечерас у Источном Сарајеву зборник "Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума. Проучавање Чајничког јеванђеља" који ће дати велики допринос у очувању српског идентитета.

Овај научни зборник, састављен од више десетина научних радова приказаних на истоименом научном скупу одржаном у октобру 2023. године, представља ауторски напор одупирања забораву и фалсификовању пребогате српске традиције.

Академик Бранко Летић рекао је да је овај зборник научног карактера, да сви радови у њему почивају на чињеницама, на документима и да је зборник јдна монографска цјелина и збир радова из различитих научних области, историје, лингвистике, историје умјетности, историје религије и да то све говори о идењнтитету тог пергаментног рукописа са почетка 15. вијека.

- То је важно зато што у нашој јавности има доста спорењаоко тог зборника. Један од разлога је тај што су ово „Чајничко јеванђеље тумачили као палисекст јеретичке босанбске средњовјековне цркве и да је тај рукопис падом БиХ под Турке сачувала Српска православна црква тако што га је очистила од јеретичких наноса и прилагодила својој литургији. То су тумачења наших босанских колега који о јеванђељу говоре као о босанском. Овим зборником смо покушали са доста стручњака, историчара, истраживача да на документарној подлози  говоре о том идентитету и заиста сви филолошки закључци су да је јеванђеље имакло своју вјерску улогу од почетка у Српској православној цркви- појаснио је ЛЕТИЋ.

Он је истакао да је круна тим закључцима јесте и снимак јеванђеља који је у Архиву СПЦ у Београду 2 02о.године.

- Стручњаци су доказали да је тај рукопис чист од било каквих наноса и доказано је да није раније било неког текста који раније писан, да није било заставица, било којих знакова који би указивали да је то јеванђеље босанско, јеретичког карактера- закључио је Летић.

Професор старословенског језика на Филолошком факултету у Бањалуци која је и приређивач овог зборника  Зорица Никитовић рекла је да је било потребно укрстити више научноистраживачких праваца и више приступа да би се добила комплетна слика.

Она је навела да кроз цијели 20. вијек није било српске књижевности, ни српске теме нити могућност да неко одбрани докторан на неком српском рукопису.

Коначно је наша научна заједница сазрела да пружи један овакав интердисциплинарни зборник и да у фокус пажње стави средњовјековне споменике са простора средњовјековне Босне и Хума, односно и историјске Херцеговине и Босне из угла различитих дисциплина", рекла је Никитовићева новинарима.

Она је истакла да је било потребно укрстити више научно-истраживачких праваца и приступа да би се добила комплетна слика и да тај плурализам научних метода доноси пун погодак.

-Изузетно је вриједно погледати који су записи у том јеванђељу, поново их ставити под лупу преиспитивања и не заборавити да кроз читав 20. вијек нисмо имали српске теме ни српску средњевјековну књижевност, али ни могућност да неко одбрани докторат на неком српском рукопису, што значи да је тада владала идеологија дезинтеграције српског идентитета-рекла је Никитовићева.

Она је навела да овдје није ријеч о споменицима, него о живим, богослужбеним књигама.

-Сада и Чајничко евванђеље и било које јеванђеље из 17, 18, 19. вијека може да се унесе у олтар православних храмова и по њему служи- закључила је Никитовићева.

Протојереј ставрофор Владислав Топаловић, професор Православног богословског факултета "Свети Василије Острошки" у Фочи и један од уредника зборника, захвалио је свим научним радницима и сарадницима који су истраживачким приступом дали немјерљив допринос да ово историјско дјело српског књижевног наслијеђа угледа свјетло дана.

-Овај зборник биће велики допринос у нашој борби за очување српског идентитета, не само Чајничког јеванђеља, него и осталих списа и рукописа наше средњевјековне књижевности- нагласио је Топаловић.

Историчар Дејан Дошлић рекао је да је у овај подухват било укључено много стручњака из историје, теологије , историје језика и да у томе лежи највећа вриједност.

Он је истакао да у томе можда лежи и највећа вриједност овог дјела, јер поред људи који су написали и излагали своје радове, било је укључено и много рецензената, тако да је велики број људи учествовао у свему.

-Радови нису посвећени само Чајничком јеванђељу, већ и периоду у којем је оно настало, али и другим темама као што је политичка и географска ситуација у том периоду, које подручје су покривале великашке породице у 14. и почетком 15. вијека, те темама о родословима и средњовјековној држави Босни - закључио је Дошлић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.