Наталија Тривић, министарка просвјете и културе Републике Српске: Час не смије бити монолог

Суштина реформе образовања у Републици Српској биће да ученици стекну знање примјењиво у стварном животу те да их школа усмјерава да буду истраживачи онога што уче и активни учесници у настави.

Рекла је то у интервјуу за “Глас Српске” министарка просвјете и културе РС Наталија Тривић, оцијенивши да је образовни систем у Српској заснован на репродуктивном знању и предавачкој настави, неадекватним наставним плановима и програмима са неодговарајућим уџбеницима, због чега је реформа неопходна.

- Наставни час би требало да буде интерактиван и да су ученици укључени у наставу, а не да само слушају - нагласила је Тривићева.

ГЛАС: Шта ће садржавати акциони план за реформу образовања у Српској? Које конкретне кораке је потребно преузети?

ТРИВИЋ: Развој и унапређење образовања базираће се на иновирању наставних планова и програма и дигитализацији садржаја који се користе у наставном процесу. Како се буду развијали дигитални садржаји упоредо ће се одвијати и обуке наставника за њихову примјену. То не значи да нећемо имати штампане уџбенике, само на тај начин желимо и олакшати ђачке торбе. Један од приоритета је стварање стимулативног окружења у школама и обучавање кадра за примјену иновираних васпитно-образовних метода. Потребно је повећати обухват дјеце предшколским васпитањем и образовањем те јачати партнерство између школе и породице.

ГЛАС: Да ли је довољно увести рачунаре у школе и савремену опрему или треба више радити на едукацији кадра, имајући у виду да и даље има информатички неписмених?

ТРИВИЋ: У 187 основних школа имамо 847 е-учионица, а у 2020. години добићемо још 500 дигиталних учионица које ће финансирати Влада Србије. И средње школе ће бити опремљене дигиталним учионицама, а кроз пројекте са међународним организацијама добиће СТЕМ учионице. Овакав начин рада је ученицима интересантнији од уобичајеног. Око 3.000 наставника је прошло педагошке и обуке за управљање е-учионицом, а око 300 напредне обуке за администраторе е-учионица. Обука кадра је и стратешко опредјељење министарства, јер џаба нам машине, ако немамо кадар који их зна употријебити.

ГЛАС: Недавно су објављени резултати ПИСА тестирања, према којем је БиХ заузела 62. мјесто, а показало се да су ученици у БиХ функционално непсимени. Како то коментаришете?

ТРИВИЋ: Резултати ПИСА истраживања потврдили су оно чега смо и сами свјесни, а то је да код наших ученика доминира теоријско и репродуктивно знање. Очекујемо прецизне резултате за Српску и ти показатељи ће нам бити једна од смјерница у реформи. Видјећемо на који начин су радили наставници чији су ђаци постигли бољи резултат па пружити прилику њима да буду ментори својим колегама.

ГЛАС: ПИСА тестирање је указало и на превелик број изостанака. Како то коментаришете?

ТРИВИЋ: То је сигнал да наставу треба учинити занимљивијом, а школу за ученике, наставнике и родитеље релаксиранијом.

ГЛАС: Родитељи често негодују због преобимне задаће коју имају ученици. Како то коментаришете?

ТРИВИЋ: Залажем се да један предмет прати један уџбеник и свеска. Обимно градиво и задаћа, као и неприлагођеност материје узрасту ученика је један од главних разлога што ћемо иновирати наставне планове.

ГЛАС: Да ли се приликом креирања уписних политика води рачуна о томе да се дјеци омогући избор занимања од којих се највише зарађује?

ТРИВИЋ: Развијамо наставне планове и програме за нова занимања у складу са потребама привреде, а у сарадњи са Привредном комором РС, Унијом удружења послодаваца и Занатско-предузетничком комором, обезбиједили смо праксу у предузећима за ученике 14 средњих стручних и техничких школа. До сада су потписана 102 уговора између 99 привредних субјеката и 14 школа. Послодавци су схватили да без улагања у стручност кадрова не могу очекивати да сутра имају квалитетне раднике.

ГЛАС: Докле се стигло са увођењем дуалног система образовања? Да ли је дуалност уведена и у струке попут економије и других?

ТРИВИЋ: Ове школске године завршавамо огледну примјену наставних планова и програма за занимања столар, обућар, а наредне године за занимање варилац. Циљ је унапређење квалитета средњег стручног образовања и припреме ученика за потребе тржишта рада и запошљавање. Радимо и ревизију занимања да бисмо видјели које су струке потребне. Усмјерења су на три дјелатности, метална, дрвоперађивачка и текстилна индустрија.

Инклузија

ГЛАС: Колико је Српска одмакла у систему инклузивне наставе?

ТРИВИЋ: Српска је лидер у региону када је ријеч о инклузивној настави. Много се ради да се свим ученицима са сметњама у развоју обезбиједи цјеловит развој у складу са њиховим могућностима. Једна од мјера која ће унаприједити ову област је оснивање ресурсних центара, који ће служити као подршка школама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.