Након филма и књига о Диани Будисављевић

ЗАГРЕБ - Неколико мјесеци прије него што је објављено да је филм "Дневник Диане Будисављевић" у режији Дане Будисављевић уврштен у школски програм Хрватске, историчарка Наташа Матаушић, успјешно је одбранила докторат: "Диана Будисављевић и грађанска акција спашавања деце жртава усташког терора".

Тај рад ће у септембру као књигу "Диана Будисављевић, Прећутана хероина Другог светског рата" објавити издавачка кућа "Профил", пренио је хрватски портал Телеграм. Портал наводи да је Матаушићева посветила готово 20 година истраживању живота и рада Диане Будисављевић.

Када ју је 1998. Министарство културе Хрватске именовало за члана Комисије за израду привремене музејске поставке Меморијалног музеја у Јасеновцу, Матаушићева се нашла пред захтјевним задатком јер се у то вријеме у Меморијалном музеју није налазио ни један музејски предмет, пише портал.

Каже да се тада јсетила албума с фотографијама дјеце који су се чували у музејском депоу заједно с још необрађеном, али евидентираном музејском грађом.

- Било је ту пет албума са 537 оригиналних фотографија дјеце из 1942, која су из усташких логора доведена у Загреб - испричала је Матаушић.

Како је већ располагала неким информацијама, упутила се у стручну обраду фотографија из албума.

- Ти дани представљају најмучније и најтеже раздобље мога рада у Музеју. Често сам прекидала рад, плакала, љутила се на себе, и све оне који су били криви за тако страшну судбину дјеце. Књиге, новински чланци, фељтони о акцији спашавања деце гомилали су се у мојој соби, али није било никаквих података о томе ко је снимао ту децу, ко је својом руком уписивао податке на полеђини сваке нумерисане фотографије - прича Матушић.

Наташа Матаушић дипломирала је историју и археологију на Филозофском факултету у Загребу, била је кустос Збирке фотографија, филмова и негатива Музеја револуције народа Хрватске, а од 1999. била је предсједница Управног одбора Спомен подручја Јасеновац.

Ауторка је књиге "Јасеновац 1941.-1945. Логор смрти и радни логор," бројних изложби и каталога изложби, као и стручна сарадница на неколико изложби из савремене историје.

Своја истраживања започела је у Архиву Више школе за социјалне раднике, данас Студиј социјалног рада, у улици Владимира Назора.

- Управо су на тавану те школе пронађени одбачени албуми Диане Будисављевић. Први резултат био је прилично скроман, али важан јер су пронађени документи о Јани Кох и Камилу Бреслеру, њеним сарадницима који су извјесно вријеме радили у тој школи. Понекад сам се морала ослањати више на интуицију него на познате чињенице, што је у синергији довело до неочекиваног расплета и сазнања, истовремено разоткривајући друштвене и моралне пороке у друштву које се градило, између осталога и на неистинама - навела је историчарка.

Током прикупљања стручне, научне и мемоарске литературе, као и новинских чланака о акцији спашавања козарачке дјеце, Матаушић је дошла је до запањујућих сазнања.

- Сва литература написана у раздобљу социјалистичке Југославије више је скривала него откривала, дајући у складу с временом настанка, главну улогу у акцији спашавања деце Комунистичкој парији и илегалним активистима Народноослободилачког покрета (НОП)" – каже она.

Требало је, додаје, одвојити могуће од немогућег, лажи од истине, претеривања од стварности, очистити текстове од идеолошких интерпретација.

- Ваљало је открити шта је било цензурисано и прочишћено те објаснити овај сложени и комплексни догађај у којем је учествовао велики број људи различитих идеолошких, политичких, социјалних и моралних опредјељења и квалитета, а који се одвијао у једном изузетно тешком ратном и револуционарном времену - рекла је Матаушићева за Телеграм.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.