Највише повреда у шумарству и грађевинарству

Бањалука - Иако је број страдалих радника значајно смањен послодавци и даље не поклањају довољно пажње превентиви, а најугроженији су радници у грађевинарству и шумарству.

Само у првих девет мјесеци ове године на радном мјесту је тешко повријеђено 55 радника док је један смртно страдао.  

Према подацима Републичке управе за инспекцијске послове смртно је страдао радник у области жељезничког саобраћаја, док је 12 радника теже повријеђено у области грађевинарства, осам у шумарству и дрвној индустрији, те три у области електропривреде. Теже повреде су задобила два радника у хемијској индустрији и 29 радника у осталим дјелатностима.

- Најризичније дјелатности су шумарство и дрвна индустрија, те грађевинарство и електропривреда. Главни узрок повреда у већини случајева је непредузимање мјера заштите - каже главни републички инспектор рада Чедо Рисовић.

Према његовим ријечима чести разлози који доводе до повреда су непажња радника, којима послодавци обезбиједе потребну заштиту, али они на терену правилно не користе. Често се деси да радник страда на путу од куће до посла што се такође сматра повредом задобијеном на радном мјесту.

- У поређењу са претходним годинама стање се поправља, али је проценат контрола са неправилностима и даље значајно висок. Послодавци недовољно пажње посвећују превентиви, а утврђене неправилности се односе на пропусте у погледу организације и спровођења мјера заштите на раду - појашњава Рисовић.

Он истиче да у пракси велики број контролисаних послодаваца посједује Акт о процјени ризика, али проблем представља формализам који је присутан у његовој изради.

- Већина послодаваца ангажује овлашћене организације са лиценцом, да им организује послове заштите на раду. Међутим, овлашћене куће склапају уговоре са великим бројем послодаваца о онда нису у могућности једном годишње да их обиђу - прича Рисовић. 

Предсједник Савеза синдиката РС Ранка Мишић раније је изјавила да је број повреда далеко већи од статистичких података који се пласирају јавности јер повреде радника који раде на црно се не евидентирају.

- Питање Акта о процјени ризика треба да буде суштинско питање. Свако предузеће мора да има уређен Акт о процјени ризика а не само одштанцан папир, који ће окачити на зид и показати инспекцији кад покуца на врата. Послодавци неријетко лажирају тај документ у договору са агенцијама који приступају процедури штанцања Акта без саме провјере и утврђивања чињеничног стања - каже Мишићева.

Она наводи да судови и инспекција слабо раде свој посао и подлијежу притисцима послодаваца који настоје све заташкати.

- Знатан број предузећа обавља притисак на инспекторе и судове  да заташкају случај и не квалификују га као повреду на раду, поготово када је у питању инвалидност или смрт и тако се послодавци извлаче без казни - тврди Мишићева.

Казне

Законом о заштити на раду због кршења правила и  непрописног обављања посла прописују се казне у распону од 15.000 марака за правна лица, док је за одговорна лица предвиђена казна од 150 до 1.500 марака.

- У циљу отклањања неправилности у вези са спровођењем мјера заштите на раду изречено је 705 управних мјера, а издата су 183 прекршајна налога у вриједности од 257.500 марака. Поднесено је и шест прекршајних пријава - рекла је портпарол Инспектората РС Душанка Макивић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.