Најљепши дар су моја 92 потомка

ДОБОЈ - Здрава, ведра духа, окружена бројним потомцима, Драгиња Драгичевић из Доњих Божинаца у општини Добој, прославила је 101. рођендан.

- Најдраже ми је када ме посјећују потомци. Сада ми је срце пуно радости, јер су на окупу моја дјеца, унучићи, праунучићи и чукунунучићи. Имам више од 90 потомака и то је за мене најљепши поклон - каже Драгиња.

Она каже да нема неки посебан рецепт за дубоку старост, али поручује да у свему треба бити умјерен.

- Ни у чему не ваља претјеривати. Умјереност и скромност су главне врлине. И данас водим рачуна о исхрани, јер не једем храну од јуче, а предност дајем поврћу. Никада нисам вољела да једем месо, а нисам ни пила алкохол - рекла је Драгичевићева.

Због оваквог начина живота никад није била озбиљније болесна, а оптимизам је никада није напуштао.

Са супругом Милорадом, који је умро 1978. године, изродила је четрнаесторо дјеце, од којих је троје умрло као новорођенчад.

- Таква су, ваљда, времена била. Породице су биле неупоредиво бројније него данас. За бијелу кугу се није знало   - објашњава слављеница.

Све су извели на пут тако што су, углавном, завршили високе школе.

Њен супруг је, кажу у селу, био веома угледан ловац, многима је кумовао, што је била велика част. Иза Драгињиних и Милорадових шест синова и пет кћери   остала су 92 потомка. Најмлађи од њих, једногодишњи чукунунук Матеј Драгичевић, који са оцем Предрагом и мајком Љиљаном живи у швајцарском Роршаху, овом приликом је крштен.

Осим у Швајцарској, њихови потомци живе у Aмерици, Њемачкој, Италији, Словенији, Aустралији и другдје по свијету, али их има и у Републици Српској.

Већина њих није могла да дође на славље, али - огњиште Драгичевићевих у Доњим Божинцима је и поред тога било препуно.

Породица

Милорад и Драгиња вјенчали су се 27. октобра 1924. године у цркви у оближњем Мајевцу. Између најстарије Ковиљке 1926. и најмлађе Тоде, рођене 1950 године, су Милева, Драгић, Јово, Саво, Радојка, Миленко, Славко, Ратомир и Милена.

- У припреми је студија "Поријекло Драгићевића". Драгичевићи смо постали грешком матичара 1948. године. Књигу ћемо штампати у склопу монографије - каже један од аутора овог пројекта, син Славко Драгичевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.