Најбоље је када ком добро одстоји

БИЈЕЉИНA - Печење ракије у Семберији и на обронцима Мајевице подавно је завршена и конзумирање овог нашег националног пића већ увелико траје, нарочито у вријеме свињокоља, када уз мастан залогај иде и јако пиће.

Међутим, у неким домаћинствима, по традицији, ракија се пече пред Нову годину и Божић. Домаћини кажу да су тако чинили њихови стари, а они су тај обичај преузели од њих и никада нису имали лошу ракију.

- Најбоље је када комина добро одстоји у каци, али да јој горњи слој, сирац или како се још све зове та површина у каци, не потоне у комину. Aко се то догоди, онда је ракија кисела и горка, па је нико неће да пије - каже Славко Ребрић из Броца код Бијељине.

Према његовим ријечима, зато домаћини пажљиво свакодневно прегледају површински слој комине и чим примијете само њима знане промјене на њему пале казан и пеку ракију. Умијеће је, вели Ребрић, да се што душе одржи комина, а то се може постићи само од старих домаћих сорти шљиве, маyарке и пожегаче посебно.

- Због нешто дужег стајања у комини из шљива се излуче сви њени најбољи састојци, па је због тога и ракија квалитетна. Иначе, шљиве за ово позно печење посљедње се тресу и стављају у кацу - додаје Ребрић.

И у већини домаћинстава у којима се пече зимска ракија још с јесени је испечена ракија од раних и високородних сорти шљиве. Она већ "стоји" у дрвеним бурадима и великим стакленим боцама, јер само у таквој амбалажи ракија не губи својства жестоког пића.

"Зимско" или позно печење ракије, ипак, обављају само мераклије. Овим људима добре и широке душе стало је до доброг гутљаја, а не до већих количина ракије. Мераклије за читаву ноћ дружења попију само по неколико чашица и никада се не опијају. Они заиста знају да уживају и у пићу и у јелу. Aли   људовање и причу уз "позну" ракију ниша не може да замијени. Њима је вјеровати.                                                              
                                                        

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.