Фото: На запуштеној земљи никао велики воћњак
БИЈЕЉИНA - Здравко Стевановић међу првима у Семберији вратио се очевини, запуштеном земљишту у родном селу Доњи Загони, десетак километара удаљеном од Бијељине.
Овај инжењер Института за воде Републике Српске је прије седам година донио храбру и значајну одлуку, јер је требало доста новца и труда да се поново уреди земљиште зарасло у коров и шипражје.
- Моја породица и ја много смо радили, улагали и одрицали се доста тога само да успијемо. И посрећило нам се. Некада упарложено земљиште сада је узоран воћњак. Имамо чиме и да се похвалимо - каже Стевановић.
Ове године његов воћњак је баш добро родио. Било је доста трешања, вишања, бресака и раних сорти крушака, а сада је у пуном роду и шљивик. Добро су родиле и јабуке, те касне сорте крушака и другог воћа.
- Члан сам Удружења воћара Семберије "Златни род", што ми омогућава да увијек и на вријеме имам савјете и помоћ стручњака и људи који проводе квалитетно агротехничке мјере. Тако смо поставили и спасоносни систем наводњавања кап по кап - каже Стевановић.
До сада је успијевао да пласира све произведене количине воћа, па очекује да ће тако бити и ове године, јер Удружење воћара "Златни род" и о томе води рачуна.
- Радује ме што је моја породица прихватила посао око шљивика, јер да није тако, улагање би било узалудно. Почео сам да градим и мању кућу поред воћњака како бисмо што више времена проводили у њему. Уз то, за све ове године добро сам савладао многе тајне у воћарству, па сада и ја другима могу да упутим савјет - каже Здравко Стевановић.
На овако великом посједу има доста рада, али овај вриједни човјек напомиње да је најважније распоредити посао, помало радити сваки дан да све буде на вријеме завршено.
- Будућност воћарства у Семберији и у подмајевичком крају је у изградњи прихватних капацитета, првенствено хладњача, како би се могао складиштити род прије пласмана на тржишту. Има купаца који прије преузимања воћа хоће да оно буде "охлађено" и спремно за транспорт и даље чување - објашњава Здравко.
На срећу, Здравков примјер поновне обраде запуштеног земљишта није усамљен у овом крају. Тако је, већином слиједећи његов рад, искрчено и обрађено на десетине хектара напуштених њива, воћњака и повртњака у његовом, али и у сусједним семберским селима.
У воћњаку је Стевановић поставио и петнаестак кошница пчела, више због тога да му пчеле опрашују воће у вријеме цвјетања, него да би производио веће количине меда. Каже да се род воћа којег су опрашиле пчеле повећава за чак тридесет одсто, што је, уједно, и добар спој воћарства и пчеларства.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.