На увозну храну спискане двије милијарде КМ

Жељка Кокот 19.11.2015 12:07

Фото: На увозну храну спискане двије милијарде КМ

Бањалука - Прекомјеран увоз хране узима све више маха, па би, уколико се овај тренд настави, села и њиве могли остати пусти, а многи домаћи произвођачи доведени до просјачког штапа.

У прилог томе говоре подаци Спољнотрговинске коморе БиХ, према којима је на увоз прехрамбених производа БиХ у прва три квартала спискала 2,01 милијарду КМ, што је за 70 милиона КМ или 3,5 одсто више у односу на исти период лани, када су на увозну храну потрошене 1,94 милијарде КМ.

Велика незапосленост и немогућност проналаска посла, али и плодна земља, натјерали су многе становнике да почну производити храну, не само за властите потребе, већ и за продају.

Ипак, корпе већине становника БиХ који се упуте у набавку у неки од маркета или тржница препуне су увозног воћа и поврћа, месних и млијечних прерађевина те воде и сокова, чиме се трговински дефицит све више повећава.

Секретар Удружења пољопривреде, рибарства, водопривреде, прехрамбене и дуванске индустрије при Привредној комори РС Славко Стевановић каже да наша производња може задовољити домаће потребе у житарицама, млијеку, воћу, живинском месу, кокошијим јајима, риби, брашну, кромпиру, купусу, краставцима и другим производима.

- На повећање увоза, како на нивоу БиХ, и у РС у највећој мјери утичу понуда и потражња на тржишту, односно стање производње - каже Стевановић.

Иако је апсурдно да земља која обилује пољопривредним ресурсима не може произвести довољно хране за властите потребе, подаци Спољнотрговинске коморе БиХ показују да су у првих девет мјесеци у БиХ увезена 1,72 милиона килограма хране углавном из земаља региона које имају приближно исте климатске услове као и БиХ.

Стевановић каже да се климатски и природни услови морају посматрати само као компатибилне предности, али суштинско питање је да ли је производња по цијенама и асортиману конкурентна на домаћем тржишту у односу на производе из увоза.

- Разлоге за мању конкурентност наших производа треба тражити у мањој државној подршци и у либерализацији трговине за коју надлежне институције нису предузеле одговарајуће мјере заштите домаће производње од прекомјерног увоза - каже Стевановић.

Наглашава да је све то довело домаће произвођаче хране у незавидан положај. Познато је да прекомјеран увоз уништава домаћу производњу, а у прилог овој тврдњи говоре и подаци да је број произвођача млијека са 12.000 смањен на 5.000, док је број свињара и произвођача говеђег меса преполовљен.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара РС Владимир Усорац каже да БиХ има предуслове да организованом домаћом производњом задовољи потребе становништва.

- Недопустиво је што је свака друга кућа у селима пуста, а њиве запуштене. Појединци и велики произвођачи напуштају производњу јер од ње не могу живјети - каже Усорац.

Прогнозира да је питање дана када ће Хрватска и остале чланице ЕУ затражити потпуно укидање царинских баријера, што би, уколико државне институције у Сарајеву не учине ништа, потпуно бацило на кољена домаћу производњу.

Извоз

БиХ је за девет мјесеци извезла 449,22 милиона килограма прехрамбених производа вриједних 598,6 милиона КМ, што је за 141,74 милиона КМ више у односу на исти период лани, када је извезено 323,8 милиона килограма хране у вриједности од 456,86 милиона КМ.