На Петровачкој цести смрт је пресрела живот, човјек згазио човјека

БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ - Сјећајући се убијене дјеце у избјегличкој колони којом се прије 26 година проломио јаук на Петровачкој цести у селу Јањила код Босанског Петровца, преживјели пријатељи и родбина упалили су свијеће и положили цвијеће код спомен-крста који стоји као нијеми сведок страдања у злогласној операцији “Олуја”.

Међу онима који су тог крвавог августовског дана бјежали са свог огњишта пред непријатељским гранатама био је и Милан Дотлић из села Небљуси општина Доњи Лапац који је за “Глас Српске” рекао да ране нису зацјелиле ни након више од четврт вијека.

- У тој избјегличкој колони погинуло је двоје дјеце моје школске другарице. Тешко је бити данас овдје а не запитати се како људски ум може такав злочин направити над недужном дјецом - рекао је Дотлић. 

Присјећајући се онога времена казао је да су из родне куће кренули 6.августа 1995. године, ноћ су провели у Босанском Петровцу и кренули даље.

- Видио сам надлијетање авиона и испаљивање ракета. Са мном у аутомобилу биле су мајка, тетка и комшиница а брат је возио комшиницу и троје дјеце. Једно од њих на данашњи дан слави рођендан - испричао је Дотлић. 

И Петровчанка Маријана Балабан истиче да и дан данас памти звук хеликоптера који је у Босански Петровац превозио страдале.

- Као да је јуче било. Била сам дијете када се све догодило и никада нећу заборавити хеликоптер из којег цури крв жртава - рекла је Балабанова.

За десеторо убијених на Петровачкој цести међу којима је било и четворо дјеце парастос је служио епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије уз саслужење свестенства епархије. 

У бесједи након свете литургије казао је да је на светој Крајишкој земљи зло показало своје право лице, те да су злочинци руке окрвавили, а невине избјеглице свеци постали. 

- На овом мјесту смрт је пресрела живот, зло је убило добро, мржња је сатрала љубав. Овдје је човјек згазио човјека. Јаук се проломио избјегличком колоном - казао је Сергије. 

Предсједавајући Скупштине општине Босански Петровац Немања Давидовић је рекао обраћајући се присутнима да је 1943. године крајишки народ кренуо у збјег цестом Бихаћ-Петровац, а понукан тим догађајима нас књижевник Бранко Ћопић написао је пјесму “На Петровачкој цести” неслутећи да ће се зло поновити на истом мјесту 50 година касније.

- Данас смо овдје да обиљежимо страдање оних чије су жртве урезане у идентитет српског  народа. Овдје смо да памтимо а не да се само сјећамо. Ако се само сјећамо о да ћемо га заборавити, а ако заборавимо заборавићемо и сами себе. Као што каже Брана Црнчевић “Сви ми себе дугујемо некој дјеци, будимо потомци да би били преци” - поручио је Давидовић.  

Додао је да се на мјесту страдања гради спомен капела која би до краја године требало да буде завршена.  

Начелник Дринића Драго Ковачевић рекао је да је и сам игром случаја био у колони која се кретала према Бањалуци.

- Видио сам непријатељске авионе који су истресли терет на колону. То је злочин који се не може заборавити. Наше је да се окупљамо сваке године на овом мјесту - рекао је Ковачевић.

Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је да је хрватски Миг у сред бијела дана на избјегличку колону која се видјела попут кинеског зида из свемира испалио ракете које су убиле десеторо а раниле још 50 људи.

-То је највећа трагедија када када је ријеч о страдању дјеце у рату деведесетих. Толико дјеце да да се убије у једној секунди нигдје се није десило - рекао је Штрбац и нагласио да за овај злочин још нико није одговарао. 

Додао је да ни приликом суђења хрватским генералима у Хагу на ред није дошла Петровачка цеста. 

- Годинама траје кривични поступак против непознатих хрватских  пилота пред Тужилаштвом у Сарајеву - рекао је Штрбац.

Окупљени на обиљежавању страдања на Петровачкој цести поручили су да Даринка, Јовица, Мирјана, Невенка, Жарко, Крстан, Дарко, Бранко, Мирко и Милка не смију никада бити заборављени.  

У акцији “Олуја” у августу 1995. године са вјековних огњишта протјерано је више од 220.000 Срба, а око 2.000 их је погинуло и нестало.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.