На луди камен стају и у деветој деценији

БАЊАЛУКА - Да никада није касно стати на луди камен, када буде пронађена сродна душа, потврђује податак да је прошле године најстарији младожења имао 89 година, а најстарија невјеста 74.

Према прелиминарним подацима Републичког завода за статистику за девет мјесеци прошле године у брак су ступиле 3.563 особа, што је за 67 склопљених бракова мање него лани у истом периоду.

Када је ријеч о 2024. години, у Републици Српској је склопљено укупно 5.096 бракова, што је за 375 мање него у 2023.

Просјечна старост младожење тада је износила 32,6 година, што је повећање од 0,3 године, док је просјечна старост невјеста 29,7 година, односно 0,4 године више него претходне године.

Према ранијим подацима Републичког завода за статистику, најстарији младожења у Српској у 2023. имао је 88 година, а невјеста 92.

Највише бракова лани склопљено је у трећем тромјесечју, када је пред матичара изашло 1.620 парова, док је најмање свадби било у првом тромјесечју.

Слични подаци су и за годину раније, када је у матичну књигу вјенчаних од јула до септембра уписано највише невјеста и младожења, односно њих 1.622, а најмање их је у брачне воде упловило од јануара до марта, њих 774.

Да ипак руже не цвјетају свима говори податак да је у прва три тромјесечја на 1.000 склопљених бракова развод затражило 136 парова. Ситуација је и годину раније била слична, јер је на 1.000 вјенчаних поништење брака затражило 150 парова.

Иако младожење и невјесте најчешће улазе у брак у двадесетим и тридесетим годинама, статистика биљежи бракове и много касније, тачније у шестој, седмој, осмој па чак и деветој деценији живота.

У савременом начину живота, гдје брзина, индивидуализам и економска неизвјесност често кидају везе међу људима, важно је подсјетити да брак није пука формалност, већ живи простор безбједности, љубави и снаге.

Сматра то социолог Јадранка Берић истичући за "Глас Српске" да је брак темељ на којем појединац проналази ослонац, а заједница гради стабилност.

- Здрави бракови су најјачи доказ да блискост и повјерење међу људима остају незамјењиви, јер без њих нема ни здравог појединца ни здравог друштва. Брак је, упркос свим изазовима савременог доба, неопходан као стуб који чува породицу, подстиче солидарност и обезбјеђује будућност заједнице - казала је Берићева.

Према њеном мишљењу смањење броја бракова дијелом је одраз чињенице да људи све касније ступају у овакву врсту заједнице.

- Ипак, број склопљених бракова није потпуно поуздан показатељ, јер све више парова живи у ванбрачним заједницама које нису евидентиране у статистици. То значи да пад броја бракова не мора нужно значити и пад у партнерским односима, већ промјену начина на који људи организују свој заједнички живот - појаснила је Берићева.

Најчешћи разлози за одгађање брака, како је навела, су економска несигурност, неријешено стамбено питање и промјена животних приоритета.

Појаснила је да каснији улазак у брак има значајне демографске посљедице, смањује се наталитет, јер се скраћује период у којем парови могу планирати рађање дјеце, а истовремено се убрзава процес старења становништва.

- То доводи до мањег броја дјеце по породици и већег броја једночланих домаћинстава, што утиче на цјелокупну друштвену структуру - навела је Берићева и додала да повећање просјечне старости младожења и невјеста јасно показује да је дошло до промјене система вриједности и да се данас више цијени индивидуални развој, самосталност и лична стабилност, док се рано ступање у брак све мање сматра нужним или пожељним.

Истиче да, ако економски и социјални услови не буду побољшани, број склопљених бракова ће највјероватније наставити да опада.

- То не значи да људи одустају од партнерских односа, јер ванбрачне заједнице постају све чешћи избор. Друштво се мијења тако да институционални брак више није једини облик заједничког живота - закључила је Берићева.

ПРОЛОНГИРАЊЕ

Јадранка Берић је истакла да млађе генерације не одустају од брака, већ га помјерају за касније године, јер често желе да прво обезбиједе стабилан посао, стан или бар сигурне услове за живот.

- Брак се више не доживљава као обавеза у раним двадесетим, већ као одлука која се доноси када буду стечени услови за безбједнији и квалитетнији живот. То показује да брак и даље има вриједност, али да се његово вријеме и околности мијењају - рекла је Берићева.

Навела је да млади такође све више приоритет дају образовању, каријери и личном развоју па брак долази касније, као корак који се прави када буде постигнута одређена стабилност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.