На бициклу стиже до својих пацијената

ШAМAЦ - Не постоји ниједан дан у години, а посебно у вријеме празника, када неки од тежих болесника на подручју општине Шамац, не каже ријечи попут "хвала Богу што имамо нашу сестру Боју".

Јер медицинска сестра Боја Глигоревић је једна од оних дивних људи који за свакога имају лијепу ријеч, изговорену благим умирујућим тоном, оним који олакшава бол и због којег се и најболеснији човјек осјећа здравијим.

Боја има 60 година и најстарија је патронажна сестра у овом дијелу Посавине. Годинама путује из једног дијела општине у други да би указала помоћ људима који је очекују.

Но, она као превозно средство не користи аутомобил или болничко возило, како то обично бива, већ бицикл, од којег се раздваја само када су температуре испод нуле.

- Волим бицикл и њиме идем до пацијената кад год то временски услови дозвољавају. Не сметају ми ни киша ни снијег, само да није баш превише хладно и да нема поледице - прича Боја.

Она каже да је усавршила и поправљање бицикла па је чак прије шест година када је са шамачким породичним тимом била на едукацији у Зеници освојила пумпу за дување гума, јер је на такмичењу из теренског рада прва склопила расклопљени бицикл.

Према њеним ријечима, ниједан квар не би могао да је спријечи да стигне до њених пацијената од којих неке од њих обилази и више од 12 година.

- Навикли су на мене, а и ја на њих. Добро се разумијемо и функционишемо као породица. Они су као моја дјеца без обзира на то колико имају година. Најсрећнија сам на свијету када видим да им је боље - рекла је сестра Боја.

То је заправо и главни разлог што никада, за вријеме свог дугог радног вијека није користила годишњи одмор. A и шта би радила на њему, пита се и одмах одговара, да би, гдје год да оде, само размишљала о томе шта раде пацијенти, дјелује ли терапија и има ли побољшања.

- Вјерујем да бих цијели дан телефонирала па је онда и боље било да нисам ишла на одмор. Не знам шта ћу кад одем у пензију - каже Боја.

Ова дивна жена, коју у Шамцу зову анђелом, 2003. године је добила општинско признање за рад и хуманост, а пријератних година и орден рада као најбољи здравствени радник у Градачцу.

Неће у пензију

Сестра Боја је запослена у Дому здравља у Шамцу и пензионерски дани се полако приближавају. Вјерује да ће и тада наставити да се брине о људима, јер је на то навикла од малих ногу. И тих година, као и сад била је увјерена да је рођена да буде то што јесте. Младим људима поручује да без обзира на то за који посао се опредијеле нека им на првом мјесту буде мисао да је смисао живота брига о другима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.